„KAKO MI JE SLAVICA OBJASNILA ŠTA JE MOJ DEDA HTEO DA KAŽE”

Marija Turanski
Diplomirana ekonomistkinja i preduzetnica
 
Edukacija: Online program za unapređenje karijere
 
Imala sam jednog dedu, mog dedu Pavla. Neki su ga poznavali za života, no većina mojih prijatelja ga poznaje iz mojih priča.
 
Deda Pavle se u našoj kući spominje sa osmehom na licu. On je u našoj porodici sinonim za upornost, istrajnost, tvrdoglavost ali i ogromnu pozitivnost.
 
Taj moj deda Pavle je bio zemljoradnik, ali ne običan, već vrlo uspešan zemljoradnik koji je obožavao svoj posao. Govorio je: “Kad sednem u traktor i vozim se poljskim putem između oranica i njiva, ja uživam u talasanju žita, u mirisu soje, u rastu kukuruza i lepoti prirode. To je moj život. Kad bi se ponovo rodio, odabrao bih isti ovaj posao“.
 
Njegove reči me prate ceo život kroz školovanje, poslovanje, on mi je odličan primer, njegov način je barjak koji često sledim.
 
Kad smo brat i ja bili deca, govorio nam je: „Ne znam šta to znači da ne možeš, mislim da to znači da nećeš“. U tim njegovim rečima ogledala se neka blagost i neki nauk koji tada nisam razumela.
 
Ja sam oduvek bila veliki štreber, kad bih čula da „ne mogu“ u stvari znači „neću“, grizla bi me savest i uporno bih radila sve ono što se od mene tražilo u školi ili na poslu jer sam morala da dokažem da mogu, to jest, da hoću. Ponekad sam zbog toga imala utisak da je život, škola, posao, jedna velika omča oko vrata koja me davi. Uvek neko moranje. Mrzim moranje.
 
Tako sam kroz posao, da bih izbegla moranje, postala preduzetnik, oprobala se u više delatnosti i privrednih grana. Tada sam sebi počela da postavljam pitanje: zašto to neki rade osrednje, a neki bolje, uspešnije?
 
Jednog dana odgovor je stigao od moje drage, fakultetske cimerke, Hadži Nataše Bodnarčuk-Krčmar, sestre, prijateljice, neprijateljice, ramena za plakanje, lude sa kojom se smeješ do suza i sve ono što jedna osoba koju neizmerno volite može da bude sa svim njenim vrlinama i manama.
 
Beskrajno sam joj zahvalna što mi je otkrila da je ona pohađala NLP kod Slavice, a uz to me i ohrabrila. Počela sam da „guglam“ i pronašla Slavicu.
 
Upisala sam se na NLP-Starter. Vaauuuu…doživela sam prosvetljenje. Više me niko ne nervira i više ne moram ja da budem u pravu, a neko drugi u krivu. Svi smo u pravu jer svet vidimo sebi svojstvenim očima. Najveću razliku sam napravila sa najvoljenijima. Večite prepirke i rasprave sa mojom voljenom mamom su gotovo nestale.
 
(P.S. Ponekad se još uvek zanesem i držim joj predavanje kako je moj način bolji, jer je jaje starije od kokoške. Hvala ti mama, što tako mnogo voliš tvoju rebel-icu.)
 
Onda je došao novi izazov u mom životu.
Dobila sam sjajnu poslovnu ponudu.
 
Moram priznati da sam se uplašila. U meni se poljuljalo samopouzdanje. Zapitala sam se da li sam tome dorasla.
 
Ovoga puta sam znala šta treba da uradim, šta je to što će učiniti ključnu razliku. Ponovo sam posegnula za Slavicinom edukacijom, ovoga puta za Online programom za unapređenje karijere.
 
Ovde sam našla ključna znanja pomoću kojih se nosim sa novim izazovom. Preispitala sam se da li je to ono što ja od posla stvarno očekujem, da li to želim. Naučila sam usavršene tehnike pregovaranja o poslu, o povišici, o postavljanju ciljeva, o prezentovanju sebe, otkrila sam šta čini ključnu razliku između osrednjih i najuspešnijih.
 
Ovde sam shvatila koji je to „moj traktor” koji će me voziti između mirisnih polja i ustalasalog žita. Otkrila sam koji je to posao koji bi ponovo radila kada bi se još jednom rodila.
 
Sa Slavicom je dedina rečenica „kada kažeš da nešto ne možeš, verovatno znači da nećeš“, dobila novi, dublji, pravi smisao. Taj smisao je doneo veliko olakšanje.
 
Kada mi nešto ne ide, kada nešto ne mogu, to znači da neću jer ne želim to da radim, to nije moja misija i svrha. Kada se na nešto primoravam, ne uživam u tome, zato ne postižem uspeh, jer to radim napola, ne radim celim bićem i srcem. To što moram donosi osrednjost i zato ja ništa ne moram. Može mi se da radim baš to što volim, jer to vodi ka uspehu.
 
Najteže je otkriti svoju svrhu, ali kad je jednom otkrijete sve ostalo je stvar tehnike… Ako i vi želite da vam se može, kliknite ovde.
 
P.S. Zahvalna sam Slavici što je spakovala kofere iz Nemačke i donela NLP u Srbiju i celom njenom timu na trudu i ogromnoj podršci.
 
❤️ Zahvalna sam mom dedi na tvrdoglavom genu koji sam dobila u miraz jer zahvaljujući njemu živim baš onako kako želim.
 
❤️ Zahvalna sam mojim roditeljima što me nisu sputavali u ostvarenju mojih snova.
 
❤️ Zahvalna sam svom divnom suprugu, što me uči zahvalnosti za sve ono kroz šta u životu prolazimo i za divan odnos koji imamo, jer to je onaj pogled na svet koji život čini dostojnim življenja.