25

apr

2014

ZABAVA KAO ŽIVOTNI STAV I NA POSLU

By Slavica Squire In Poučno

stav na poslu

Upitah se da li je zabava na poslu nešto o čemu treba napisati ceo članak? Pošto je moj odgovor: definitivno DA! Evo ga! Zabava u radu je zapravo veoma ozbiljna tema. Ima mnogo ljudi koji stalno proklinju svoj posao. Sede ceo dan za računarom i kukaju, kukaju, kukaju…Zatim odu kući i ponovo sednu za svoj računar.

 

U čemu je razlika između zabave i posla? Po mom mišljenju, to je stvar stava!

 

Da li se ja zabavljam na svom poslu, šta mislite? Naravno! Skoro uvek, jer ja svoj posao doživljavam kao igru kroz koju permanentno učim i razvijam se. Još mi samo ne polazi za rukom da tu integrišem i onaj administrativni deo.

 

Ako se pitate kako je moguće da posao postane zabava onda postavite sebi pitanje koliko vaš posao odgovara vama i vašim interesovanjima? Ima ljudi koji svako veče igraju karte bez traga dosade, ludo se zabavljajući, a drugi posle prvog kruga nemaju više volje da igraju, dosadi im. Uglavnom, na početku svaki posao donosi dozu radosti, jer možemo da se poigramo i svašta novo isprobamo. No, kasnije posao prerasta u rutinu i tada je najvažnije da u svom poslu mogu da učim i da se razvijam. Motivisani igrač karata uvek će da osmišljava nove strategije koje ga vode u pobedu. Igrač kome je dosadno, ne razmišlja više i žali se na karte koje mu dolaze. Tako je i sa ljudima koji su uvereni da je povećanje plate samo stvar sreće. A ono što je stvarno bitno, jeste koliko se ja uopšte interesujem za tu temu i za posao koji radim?

 

Pošto znate da sam iz Nemačke, spomenuću jednu studiju koju je sproveo Univerzitet u Duisburgu, a koje je pokazalo da su Nemci nezadovoljni svojim poslom. Šta mislite, kako je kod nas?! Ne znam da li postoji i ovde neka studija, ali slutim da bi pokazala još veći nivo nezadovoljstva.

 

Ljudi ne postavljaju pitanja: Šta bi bio posao koji bi me zabavljao? Šta nedostaje poslu koji imam? Nema smisla da se pravimo da nas nešto interesuje, ako nije stvarno tako. Takođe, ne mislim da neko ko je u nesrećnom braku treba da održava ili spašava taj brak po svaku cenu. Ako mene pitate, ja bih vam savetovala da zadržite svoj posao samo ako mislite da može da vas usreći! Znam da je to lakše reći nego uraditi, jer sam kroz to već prošla.

 

U našem okruženju je nekako zavladalo uverenje da smeh, radost, sreća i ozbiljan rad ne idu zajedno – barem ne na poslu! Evo jedan primer koji može da vam bude i poznat: dete sedi u dnevnoj sobi i radi domaći zadatak. Majka je u kuhinji, sprema ručak, čuje dete kako se smeje i odmah viče iz kuhinje: ”Zar ti ne treba sada da učiš?!” Šta je u ovoj priči blesavo? Majka je uverena da dete ne može da uči i da se smeje u isto vreme i vrlo brzo će i dete početi u to da veruje. Oh, kakva šteta.

 

Postavlja se pitanje da li mi to stvaramo kulturu u kojoj ozbiljnost postaje najbitnija?! Pogledajmo neki upravni odbor u Srbiji, crna odela, ozbiljna lica… Šta se desilo sa veselim momcima u najboljim godinama koji su blistajući i čavrljajući viceve, veseli dolazili na sastanke, a pod ruku ih držale sa jedne strane supruga, a sa druge ljubavnica, kao što je to na primer slučaj u Italiji. Pitam se, jesu li nam to ”Germanci uvalili” i njihovu ozbiljnost u paketu sa njihovim automobilima, bankama, osiguranjima, telekomunikacijama i ostalim ozbiljnim stvarima?

 

Za to imam i još jedan tužan primer. U jednoj našoj velikoj kompaniji dočeka me HR direktorka, mlada, lepa, plava, vitka i visoka, a u crnom odelu sa kravatom. Gledam je, a moj veseli um se pita, jel se to ona prerušila u muško, pošto ovi naši ozbiljni moderni poslovni momci danas sve češće imaju dečka, dok je lepim devojkama njenog ranga sve teže da nađu momka. Možda se nada da će ovako prerušena imati više sreće. Al znam da treba da ćutim i da moram da budem ozbiljna, na poslovnom sam sastanku, pobogu!? Pa se tome smejem u sebi.

 

A da li je uopšte ozbiljnost poželjna? Hm…ako bih rekla ”ne”, mnogima bih se zamerila, jer naravno ima momenata gde se može biti ozbiljan. Na primer na sahrani, iako ima kultura u kojima se i na sahrani slavi, jer veruju da je pokojnik otišao korak dalje u svojoj duhovnoj evoluciji. Iako mi u našoj kulturi zaista imamo puno humora i duha, mnogi ipak precenjuju tu ozbiljnost pa je postala cenjenija od zabave, bar u poslu. Danas više niko ne ide sa dobrim vicem da pregovara za povišicu, zato što ljudi žele da ih drugi shvate ozbiljno, zar ne?

 

Kako da izbegnemo zamku ozbiljnosti? Najlakše je ako počnemo na sve da gledamo kao da je relativno. Npr. nezaposlenost je strašna tema kod nas, a možda ste čuli ovaj vic: Nagrnuli Crnogorci u Beograd – čuli da nema posla. A ako pogledamo scene iz Afrike gde ljudi gladuju i umiru, onda ovi naši problemi izgledaju beznačajni.

 

Inače, predlažem vam što više zabave i krenite malo po malo da se smejete i ozbiljnim stvarima! I tako će zabava da ulepša i vaš život, a bogami i posao, pa ćete biti na dobrom putu da se osećate ispunjeno i zadovoljno, čak i na poslu! Tada ćete spoznati da kada ste u poslu zadovoljni i ispinjeni, vašem uspehu ništa više ne može da stane na put! To je sigurno!

 

Slavica Squire
Internacionalni NLP Master Trener & Master Coach Trener