SREĆA ILI PATNJA – IZBOR JE VAŠ

Šteta je što nas u školi ne uče stvarima koje su nam potrebne za srećan i ispunjen život. Kako negovati harmonične odnose sa onima koje volimo, kako vladati svojim emocijama da stalno budemo u predivnom stanju i kako ostvariti svoje snove. Ali ne mogu da nas nauče zato što ni njih nije niko naučio. Tako ljudi kroz školovanje nauče fiziku, matematiku, geografiju… Budu odlični učenici, završe fakultet, doktoriraju, ali bez obzira na sve znanje i diplome budu nervozni, nezadovoljni i nesrećni, povređuju svoje bližnje na razne načine, a u stvari samo ne znaju kako da budu srećni.
 
Svi nekada u životu dođemo u fazu da se zakunemo da nećemo biti kao svoji roditelji. I opet jednog dana uhvatimo sebe kako imamo mnogo sličnosti. To je zato što nemamo alternativu, to je model koji automatski preuzimamo, isto kao što su naši roditelji preuzeli od svojih. Tako je u našem društvu danas uobičajeno i smatra se normalnim da smo nervozni, jadni, nesrećni, da imamo neispunjene snove.
 
Ljudi imaju razumevanja kad im se neko požali na svoju nesreću, i uvek mogu da podele slično iskustvo. Smatraju jedni druge inteligentnim i pronicljivim što percipiraju svu tu nevolju oko sebe, što su obavešteni i što imaju „razumne razloge“ koji ih čine nervoznim, razdražljivim, arogantnim, nesrećnim, praznim bićima, bez obzira na sve tekovine civilizacije i njihova lična dostignuća. Ali ako je neko stalno srećan, zadovoljan, ljubazan i radostan, onda ga proglase ili glupim ili ludim?! Sreća i zadovoljstvo danas nisu društveno prihvatljiva stanja i ljudi za njih nemaju razumevanja.
 
Sve moje edukacije i godine rada potvrda su da ljudi svakog momenta donose tri ključne odluke u svom životu. Većina to radi nesvesno i zato su u veoma lošem fizičkom stanju, emocionalno iscrpljeni, dosađuju se ili im je previše komforno u vezama, da ne govorim o tome koliko su finansijski u stresu.
 
Interesantno je kako se stvari brzo menjaju ako se te tri odluke donose svesno. A koje su to tri odluke koje prave ogromnu razliku u tome da li se osećate srećno ili nesrećno, bogato ili siromašno…
 

1. Na šta se fokusirate?

U svakom trenutku prisutni su milioni detalja i stvari na koje bismo mogli da se fokusiramo. Možemo da se fokusiramo na stvari koje se dešavaju sada i ovde, ili na ono što priželjkujemo u budućnosti, ili možemo da se fokusiramo na prošlost. Možemo da usmerimo svoj fokus na rešavanje velikih problema ili da se usredsredimo na lepotu sadašnjeg trenutka, ili možemo sebe da sažaljevamo zbog razočaravajućih iskustava. Ako nismo svesni i sposobni da svoj fokus ciljano usmeravamo, onda će okruženje stalno nečim da nam privlači pažnju.
 
Razmislite čemu vi poklanjate više pažnje, na šta se fokusirate: da li je to nešto što već imate ili više razmišljate o nečemu što vam nedostaje? Sigurno mislite i o jednom i o drugom, ali pitanje je šta vam je navika, na šta se fokusirate veći deo svog vremena.
 
Čak i oni među nama koji zaista prolaze kroz teške situacije imaju mnogo toga na čemu bi mogli da budu zahvalni.
Skoro pola sveta živi od 2,5 dolara po danu, što je manje od 900 dolara godišnje. Prosečna kafa u kafiću u Srbiji je oko 150 dinara. Ako možete sebi da priuštite da odete na piće sa prijateljima, onda vi za to piće potrošite više novca nego što polovina ljudi na planeti ima za život toga dana. Ovo zaista daje svemu drugu perspektivu.
 
Umesto što se fokusiramo na sve ono što nam nedostaje i zavidimo onima koji su u boljoj finansijskoj situaciji od nas, treba da se fokusiramo na to da u našem životu ima toliko toga na čemu bismo mogli da budemo zahvalni, što nema nikakve veze sa novcem. Mogli bismo da budemo zahvalni što smo zdravi, što imamo prijatelje, za sve prilike koje nam se ukazuju, za činjenicu da imamo pravo da se vozimo putevima koje nismo morali svojim rukama da gradimo, da možemo da čitamo knjige za koje je drugima bilo potrebno nekoliko godina da ih napišu i da imamo internet na raspolaganju i možemo da saznamo sve što nas interesuje i mnogo više od toga…
 
Navika i obrazac razmišljanja i ponašanja koji stvarate zahvalnošću na svemu što već imate u vašem životu kreiraće sasvim novi nivo blagostanja i bogatstva. Pošto ovo čitate, verujem da već shvatate šta sve imate, ali glavno pitanje je da li vi odvojite vreme da tu zahvalnost osetite svim svojim srcem i dušom? Ne radi se samo o tome da neke stvari intelektualno cenite, nego se radi o osećaju sreće i zadovoljstva koji vas obuzme za sve blagoslove koje imate i koji vam nešto znače.

Ono čega treba da budete svesni je da onog momenta kada se na nešto fokusirate, vaš um mora da odluči šta to za vas znači, a to je već druga odluka koju donosite u svakom momentu.

2. Šta to za vas znači?

Važno je da shvatite da način na koji se osećate u vezi sa svojim životom i vaše zadovoljstvo istim, nema nikakve veze sa onim što vam se dešava ili vam se ne dešava, niti sa vašom finansijskom situacijom, niti sa nekim ključnim događajima. Kvalitet vašeg života kontroliše u stvari značenje koje tome dajete. S obzirom da se ta odluka odvija jako brzo u našem nesvesnom umu, mi nismo ni svesni uticaja koji na nas imaju te brze odluke o značenju. Kada se nešto desi što vam poremeti život, kao npr. saobraćajna nesreća, neka ozbiljna bolest, otkaz na poslu, razvod… kako vi o tome uobičajeno razmišljate? Da li je to za vas kraj ili je početak? Kada vas neko konfrontira s nečim, da li mislite da vas izaziva ili da vas coach-uje ili da mu je iskreno stalo do vas?
 
Ako vam se neko suprotstavi, kako vi to tumačite, šta to za vas znači? Da li znači da vas vređa, da vam drži lekciju, ili znači da mu je stalo do vas? Da li problemi i neprijatna iskustva za vas znače da nemate sreće i da ste stalno žrtva ili znače da imate izazove koje valja prevazići ili ih smatrate božjim darom? Kakvo god značenje da dajete, vi time kreirate svoj život.
Ako promenite fokus i ako promenite značenje, to bi za vas moglo predstavljati veliku životnu promenu. Uvek možemo da nađemo neko značenje koje je korisno i dobro za nas, čak i u bolu. A kada to nađemo, onda možda još osećamo bol, ali patnja nestaje automatski.

Preuzmite kontrolu i zapamtite, značenje pokreće emociju, a emocije određuju vaš život. Zato birajte svesno i mudro. U svemu nađite neko značenje koje vas podržava i daje vam snagu i blagostanje, u najdubljem smislu te reči, i to će postati vaša stvarnost već danas.

3. Šta radite sa tim?

Sve što preduzimamo je pod moćnim uticajem našeg emocionalnog stanja. Ako smo ljuti, ponašaćemo se sasvim drugačije nego kad smo iznenađeni ili radosni. Čak će se dvoje ljudi koji su ljuti drugačije ponašati. Neki će se povući, a neki napadati. Neki će svoj bes izražavati tiho, a neki glasno ili čak agresivno. Neki će to potisnuti i onda čekati povoljnu priliku da pasivno-agresivno uzvrate udarac. Neki će svoj bes neutralisati kroz fizičke vežbe, trčanjem, u teretani i slično…
 
Odakle nam ovi obrasci? Mi težimo da u svom životu modelujemo ljude koje cenimo, kojima se divimo i koje volimo. Prikupljamo obrasce i od ljudi koji su nas frustrirali i ljutili, jer iako svesno odbijamo i ne želimo da usvojimo njihov način, često uhvatimo sebe kako upadnemo u veoma neprijatan obrazac kome smo bili prečesto izloženi u detinjstvu i mladosti.
 
Veoma je korisno da postanemo svesni koje obrasce koristimo kada smo frustrirani i kada smo ljuti, kada smo tužni ili usamljeni – zato što ne možemo da promenimo svoj obrazac ako ga nismo svesni. Takođe, kada postanemo svesni moći ove tri odluke, možemo da počnemo da tražimo uzore koji žive život kakav želimo. Ono što sigurno znam je da oni koji su u strastvenoj vezi imaju totalno drugačiji fokus i dolaze do totalno drugačijih značenja kada se pojave neki izazovi u njihovoj vezi, u odnosu na ljude koji se konstanto prepiru i svađaju i stalno međusobno optužuju. To nije nikakva nuklearna fizika. Ako postanete svesni razlika kako ljudi donose ove tri odluke, imate put koji može da vam pomogne da kreirate stalnu pozitivnu promenu u svakoj oblasti života.
 
Toliko je lako da skliznemo sa staze zahvalnosti za sve ono što već imamo u svom životu. Ako svesno svaki dan ne posadimo pravo seme u naš um, onda će „korovi“ života: frustracija, bes, stres, usamljenost… nastojati da nam se uvuku u život. Ne morate da sadite korov, on raste sam.

Jim Rohn je govorio o jednostavnom principu: svaki dan čuvajte vrata svog uma i sami ćete odlučivati koje misli i uverenja hoćete da pustite u svoj život, a to će uticati na to kako se osećate, bogato ili siromašno, prokleto ili blagosloveno.