12
nov
2020
Dragi moji, ako se i vama nekada desilo da vas neko blizak izda, izneveri, prevari, iskoristi… znajte da niste jedini. Sa vama u novom videu na mom YouTube kanalu delim svoje iskustvo sa nekadašnjom prijateljicom koja me je mnogo povredila, kao i načine na koje sam prevazišla tu izdaju i nastavila dalje kao pobednik.
Pogledajte ga ovde:
A ako više volite da čitate, u produžetku je i transkript celog videa:
Jutros me je Facebook podsetio na jedan događaj u mom životu koji me je učinio jako tužnom i osećala sam se prevareno i izdano od prijatelja.
Za sve vas koji ste ikada doživeli tako nešto da vas prijatelji izdaju, da vas prevare, ovo će biti interesantan video da pogledate i možda poučan, jer ću vam ispričati šta sam u stvari doživela i kako sam iz toga izašla kao pobednik.
Još 2008. godine ja sam imala jaku želju da podelim sa ljudima sve ono što je meni bilo super korisno da stignem tu gde jesam i da prevaziđem sve svoje prepreke koje sam imala na putu kreiranja života koji sam kreirala u to vreme a tada sam već bila NLP trener i bila sam jako srećna sa onim što radim i sa onim što znam. Imala sam želju zaista da podelim to sa celim svetom.
I smislila sam jedan fantastičan program, jedan trening i bila sam jako ponosna na taj trening zato što je stvarno nastao iz mog iskustva i znanja i da bih bila sigurna da će se dopasti drugim ljudima, ja sam se našla sa jednom prijateljicom na kafi i onda sam joj sva srećna ispričala šta sam smislila.
Do detalja sam joj ispričala šta bih radila prvo, šta bih radila drugo, šta bih radila treće. A ona je, u stvari, postala moj prijateljica tako što je završila kod mene edukaciju i već je završila NLP Master i pažljivo me je slušala i bila je oduševljena.
Jako joj se dopala ta ideja. Rekla je: „Stvarno ti je dobra ta ideja, treba to da uradiš!“ I ja sam rekla: „Da da, hoću to da uradim!“
To je bilo, znači, par dana pre početka novembra i šta se desilo: ja sam se spremala da idem u London na Internacionalnu NLP konferenciju i dok sam tamo bila, desilo se nešto što je što me je jako rastužilo… a to je da sam na Facebook-u videla post od te drugarice, prijateljice, koja je objavila da ona drži trening upravo takav, kakav sam ja njoj opisala da ću ga držati da sam ga smislila i bukvalno, dok sam se ja bavila Londonom i odlaskom u London i bila tamo nisam stigla da ja objavim. Ona je već objavila kako će ona držati trening sa tim i tim naslovom koji sam ja imala i sa tim i tim sadražajem koji sam ja s njom podelila, a za koji se ona, eto, oduševila.
I prva pomisao za mene je bila: „Ok, dopala joj se ideja, ali…“, jako sam bila tužna. Jako. Zato što sam se osećala pokradenom, osećala sam se prevarenom, osećala sam se izdanom i toliko sam se rastužila, toliko me je to pogodilo, da sam razmišljala u prvom momentu: „Ma nema veze, neću to ni da držim sad, ona će već držati to I… šta ima veze… Smisliću ja nešto drugo…“
Bila sam jako tužna uglavnom. Međutim, bila sam dva tri dana u Londonu i onda sam se vratila kući i onda sam se sabrala i onda sam počela da razmišljam: „Čekaj, bre, Slavice! Ti si to smislila iz svog iskustva, ti si smislila od onoga što si ti radila, što si radila u svom životu, što si radila u životu drugih ljudi pa na kraju krajeva i toj prijateljici sam tako pomogla. Da i njen život bude bolji“.
I onda sam sela i rekla: Ma šta te briga?! Nek radi šta hoće! Ti, jednostavno, idi za svojim snovima“. I onda sam odlučila da ću ja ipak održati taj trening. A ono što je interesantno palo mi je na pamet nešto što mi do dana današnjeg mnogo znači, nešto što nije ona prva, a nije ni poslednja koja je pokrala moje ideje i koja je želela da se nekako okoristi o nešto što ja radim i da mene iskoristi, što mene u stvari jako boli.
A verujem da ste i vi imali takva iskustva da ljudi žele da vas iskoriste. Ali ono što sam ja pomislila u tom trenutku je da, u stvari, postoje ljudi koji jednostavno ne veruju da oni mogu nešto da kreiraju ne veruju u sebe i da mogu da stvore već misle da je jedini način da bi nešto imali da ukradu nešto od nekoga, da uzmu nekome nešto. I kada sam sa tom mišlju onako nekako bila, rekla sam: „Ok, srećna sam da nisam od tih ljudi ja sam srećna da verujem u sebe, da verujem u svoje ideje i da mogu da stvorim, uvek da mogu da stvorim“.
I objavila sam taj trening i održala sam ga u decembru 2008. godine prvi put. I onda sam ga održala u decembru 2009. drugi put i svaki put svakog decembra sam ga održala od tad do sad i svaki put sam ga unapredila i svaki put sam ubacila nove ideje.
Tada, 2008. godine kada sam ga održala došlo mi je 15 ljudi. Prošle godine, 2019. došlo mi je 250 ljudi i toliko sam srećna da nisam odustala, toliko sam srećna da sam se ipak okružila ljudima koji veruju u mene i koji su mi rekli: „Ma daj, Slavice, boli te uvo… Nek’ radi šta hoće“. I da sam opstala u svojoj ideji i kreirala svoj Power Life Design, koji je stvarno najbolji program koji imam jer je nastao iz moje duše, nastao je iz mog života nastao je iz svega onoga što sam učila godinama pre toga.
Znači, deset godina pre 2008. sam učila radila, primenjivala… a sada je već 20 godina kako učim, radim i primenjujem i sklapam u to sve i znala sam: niko ne može moju ideju da ukrade jer ona je moja, zato što ja znam šta sam htela, ja znam šta sam radila ja imam iskustvo, moji klijenti imaju iskustvo i moja ideja je uvek moja.
I ono što sam naučila iz tog iskustva je u stvari, velika vrednost za mene, lekcija za mene. Da pustim ljude koji veruju da nemaju ideje, da jednostavno kradu i nek rade s tim šta hoće, a da ja ostanem pri tome da ja imam svoje ideje da ću uvek unaprediti ideju koju su oni možda ukrali, jer ja ću je sutra već unaprediti i biće mnogo bolja, nego što će oni ikad moći da izvedu ono što nije njihovo, znate.
To se odmah vidi da je nekako šuplje – prazno i da nije to što treba da bude. I jako sam srećna zbog toga. Moje lekcije iz toga su: veruj u sebe i u svoje ideje, gledaj samo svoja posla, ne gledaj šta rade oni koji kradu ili šta već, okruži se ljudima koji te stvarno vole i podržavaju, a ne ljudima koji samo hoće da se okoriste o tebe i samo napred!
Danas sam mnogo srećna, jer imam Milana sa Milanom mogu da podelim te ideje i onda nove ideje i ne delim ni sa kim drugim nego sa njim, jer mi je dovoljno da podelim sa njim. I kada on kaže da je nešto dobra ideja i kad mi da ideju šta još mogu da razradim, ja onda idem za tim. I tako da stvarno taj Power Life Design je rastao sve ove godine razvijao se i postao stvarno fenomenalan trening.
Ove godine se toliko radujem što imam priliku da ga radim preko Zoom-a jer to znači za sve one ljude koji su mi pisali godinama, koji su širom sveta, a koji su oduvek želeli da dođu na tu edukaciju, a nisu mogli, znači da će ove godine moći da dođu.
Odnosno, znači da ću ja doći u njihovu dnevnu sobu, preko Zoom-a, virtuelno naravno, ali uživo. Biću sa njima i oni će moći da rade i moći da prate sve te fenomenalne tehnike i moći će da uštede sebi godine života tragajući za tako nečim što sam ja već istražila i sklopila i napravila fantastičan program.
Radićemo korak po korak polako i onako sa puno entuzijazma sa puno ljubavi, ću vas voditi da osetite svoj život da osetite šta je vaša budućnost da osetite šta želite od života i da se usudite, da dozvolite sebi da to stvarno i definišete i da kreirate jedan plan za ostvarenje toga i da tako, u stvari i bude, kao što je i kod mene bilo i kod mnogih mojih klijenata.
A eto, najbolje je što je preko Zoom-a i što će moći svi da prisustvuju, tako da znam sigurno da ste vi imali iskustvo i da vas je neko od prijatelja možda pokrao prevario, izneverio ali važno je samo šta mi, u stvari, uradimo sa tim. Nije važno šta drugi ljudi rade.
U našem životu je mnogo važno šta mi radimo. Jer ja sam mogla da se razočaram, da odustanem, da nikad ništa od toga ne napravim, ali očigledno nisam mogla, zato što je to toliko moje, toliko moja želja, toliko važno meni da to uradim, da, hvala Bogu, nisam odustala od toga.
I stotinama ljudi sam kroz taj program uspela da unapredim život i nadam se da ćete i vi možda jednoga dana imati priliku da vidite šta je to, ali bez obzira da li ćete doći ili nećete doći na Power Life Design, mislite na to.
Uvek postoje ljudi koji ne veruju u sebe i koji ne veruju da mogu sami da smisle svoje ideje i moraju da kraduckaju. Ali uvek postoje oni od kojih kraduckaju. To su oni koji imaju ideje. i koji veruju u sebe. I samo napred, glavu gore!
Razvijajte svoje ideje budite svoji, budite autentični, ne gledajte šta drugi rade, okružite se ljudima koji vas vole i ne dajte se lako zaustaviti na svom putu.
Jer ja znam da niko meni ne može da stane na put, nego koliko mogu ja sama sebi. Samo je važno da samu sebe sklonim sebi sa puta i to isto važi verovatno i za vas.
I srećna sam da je ovo bila situacija u kojoj sam zastala i koju sam rešila tako što sam rekla: „Nećeš sada stati. Tužna si, progutaj, ali nećeš stati“.
Tu prijateljicu više nikad nisam videla, naravno, ne bih ni želela s njom da se sretnem zato što nismo prijateljice, ali sam naučila lekciju i zahvalna sam joj na tome dosta sam joj zahvalna!
Danas me je Facebook na to podsetio i eto, to je to. Zato sam rešila da snimim ovaj video u nadi da će nekome od vas možda baš sada biti potrebno tako nešto da čuje, da zna da nije ni kod mene sve to tako samo lako i da ja nemam nikakvih problema, nego da u stvari stvar nije u tome da li imamo problema, nego kako se s njima nosimo.
Eto dragi moji, možda se vidimo ove godine na Power Life Design-u ako volite, u decembru, imate ovaj link kliknite, pogledajte o čemu se radi pišite mi slobodno ako imate neka pitanja dole u komentar i pišite mi u komentaru ako ste i vi nekad bili prevareni ako su vas prijatelji prevarili i šta ste, u stvari uradili. Da li vas je to slomilo ili vas je ojačalo.
Da li ste iz toga izašli kao pobednik i pišite mi ako imate još neke predloge i ideje šta biste voleli, o čemu biste voleli da ja snimim ovako neke lične videe. Sve vas pozdravljam i vidimo se.
Za vaše najviše dobro od ❤
Slavica
