05

okt

2018

Samo zato što vi u nešto verujete, ne mora da znači da je to tačno!
 
Čitala sam u jednoj knjizi da je čvrsto držanje za jedno poimanje sveta uzrok za tri glavne bolesti čovečanstva, a to su: ozbiljnost, što je, recimo, kada ste u vezi sa nečim „mrtvi ozbiljni“, zatim biti u pravu, a to je kada ste sigurni u nešto i treća bolest je važnost, čiji najgori oblik je samoljublje.
 
Kada odlučite da nešto uradite, to je u redu, ali ako ste po tom pitanju „mrtvi ozbiljni“ onda će vas to zaslepiti i stati vam na put – kao što ljudi koji su apsolutno sigurni u nešto prestanu da razmišljaju i da primećuju. Kada god ste sigurni u nešto, jedino što je sigurno je da nešto previđate. Sigurnost se lako prikrade, čak su i ljudi koji su nesigurni u sebe veoma sigurni u svoju nesigurnost. Retko ćete sresti nekoga ko nije siguran u svoje sumnje ili nekoga ko nije siguran da je u pravu. Pitajte nekoga: „Jeste li dovoljno sigurni da postanete nesigurni?“. Ovo je možda šmešno pitanje, ali posle ovog pitanja neće više biti siguran.
 
Što se tiče važnosti, tu za sada samo treba razumeti da čim je nešto ili neko veoma važan, onda sve ostalo postaje nevažno u odnosu na to…
 
Naša uverenja, odnosno „istine“ u koje smo čvrsto uvereni, odražavaju se na naše razmišljanje, osećanja i na naše delovanje. Pri tome, mi previđamo samo jedno: ako mi u nešto verujemo, onda je to samo jedan od mnogo mogućih stavova, a ne istina.
Kakva je stvar sa uverenjima?
 
Uverenja su mišljenja i stavovi koje smo izgradili na osnovu nekih doživljaja i iskustava ili smo ih preuzeli od nekih drugih ljudi. Tipična uverenja su:
 
„Ljudi samo žele da te prevuku žednog preko vode.“
 
„Novac čini ljude arogantnim.“
 
„Muškarci ne mogu da budu verni.“
 
„Žene ne mogu da se vode samo činjenicama.“
 
„Ja nisam vredan ljubavi.“
 
Po ovim primerima možete da prepoznate da se kod uverenja često radi o generalizacijama koje kao da klešu u kamen nešto što uopšte ne mora uvek da bude tačno. Time mi sebi često komplikujemo život i uskraćujemo mogućnost da napravimo i druga, često mnogo pozitivnija iskustva.
 
Zašto mi sebi kreiramo uverenja?
 
Uverenja nam daju stabilnost i osećaj sigurnosti. Za mnoge ljude uverenja su kao neki gelender za koji mogu da se pridrže i da se tako zaštite od razočaranja. U stvari, baš ta uverenja najvećim delom doprinose tome što mi uvek iznova doživljavamo bol i razočaranja, jer često privlačimo takve situacije svojim očekivanjima, a time se onda osećamo potvrđeni u svojim uverenjima i verujemo da smo, kao i uvek, bili u pravu, a to nam je jako važno. Isuviše često nam je važnije da budemo u pravu, nego da budemo srećni.
Sve je samo slučajnost?
Možda ste kod sebe ili kod drugih ljudi primetili kako često privlačimo upravo ono u šta smo uvereni:
 

  • Žene koje veruju da nijedan muškarac ne misli ozbiljno sa njima, uvek upoznaju muškarce koji se loše odnose prema njima.
  •  

  • Onom čoveku koji veruje da je današnja omladina pokvarena, neki tinejdžer ukrade novčanik.
  •  

  • Bude otpušten onaj saradnik koji je uvek govorio da će njega prvo da pogodi kada bude bilo otpuštanja.

Mislite da je sve ovo samo puka slučajnost?
 
Da li je istina sve ono u šta verujemo
 
U stvari, to se već ogleda u samoj reči uverenje koja ima veru u osnovi, a ne istinu. I pored toga, naša uverenja, za većinu nas, predstavljaju nepromenljivu istinu kojom mi sebi često otežavamo život više nego što je potrebno.
 
Međutim, moguće je promeniti uverenja koja nam ne čine dobro. Što pre počnete pažljivo da preispitujete svoja uverenja, utoliko će vam biti lakše da se oslobodite uverenja koja vam kvare životnu sreću. Evo nekoliko praktičnih saveta za to:
 

Savet 1: Saznajte u šta verujete.

 
Prvi korak ka promeni uverenja je da ih postanete svesni. Mnoga uverenja i stavovi su tako čvrsto usidreni u nama da ih nismo ni svesni. Ovako možete da im uđete u trag:
Registrujte svaku rečenicu koju izgovarate ili pomislite sa čvrstim uverenjem. U rečenicama u kojima upotrebljavate reči „uvek“ i „svi“ mogu da se kriju neka uverenja.
Obratite pažnju na svoja razmišljanja kada neko iznosi svoj stav. Slažete li se ili vam kroz glavu prolazi neko drugo uverenje?
 
Sva uverenja koja otkrijete, upišite.
A možete da počnete i tako što ćete spontano da završite sledeće rečenice:
 

  • Uvek…
  •  

  • Svi…
  •  

  • Svako…
  •  

  • Uobičajeno je…

 

Savet 2: Proverite šta ste preuzeli od drugih ljudi.

 
Mnogo uverenja i stavova smo preuzeli od ljudi koji su uticali na nas.
 
Moj otac je uvek govorio…
 
Moja majka je često govorila…
 
Omiljena izreka mog dede bila je…
 
Lekcija koju je moj prvi učitelj često ponavljao…
 
Najvažnija rečenica mog detinjstva…
 
Učitelj koga nikada neću zaboraviti…
 
Nešto u šta nisam do sada želeo da verujem…
 
Tuđi stavovi nisu pretnja
 
Prođite kroz svaku od izjava i zapitajte se da li i danas želite to tako da posmatrate ili ne.
 

  • Ima li ta rečenica i danas smisla za vas?
  •  

  • Služi li ta rečenica vama i čini li vam život lakšim?
  •  

  • Čini li vas to uverenje srećnim i zadovoljnim?

Padaju li vam neka bolja uverenja i stavovi na pamet? Najbolje je da ih odmah zapišete!
 

Savet 3: Počnite neusiljeno da preispitujete svoja uverenja.

 
PAŽNJA: „Preispitati“ ne znači odmah se „odreći“. Mnoga naša uverenja ispunjavaju važnu funkciju i ne čini nam dobro da ih se jednostavno odreknemo. Preispitivanje zato treba da bude sasvim „nežno“ za pomoć na pitanja kao što su:
 

  • Kakvo bi moglo da bude neko drugo mišljenje o tome?
  •  

  • Kako bi izgledala situacija u kojoj to ne bi bilo tačno?
  •  

  • Kada bih imala sasvim suprotan stav, kako bih se onda osećala, šta bih onda mislila?
  •  

  • Kako bi ovo mogao da posmatra neko ko je došao sa druge strane planete?
  •  

  • Kako bih mogla da o tome mislim za 20 godina?

 

Savet 4: Upoznajte se sa uverenjima drugih ljudi.

 
Saslušajte pažljivo druge ljude. Uz malo vežbe, tako biste mogli da se upoznate sa mnogo drugih uverenja. Odlučujuće je da naučite da se ne osećate odmah kao da vam neko preti samo zato što ima drugi stav, već da budete otvoreni i radoznali i da „sakupljate“ drugačije stavove. Razmislite koje od tih uverenja bi moglo da bude korisno i pribeležite ga za sebe. Ovde ću vam dati nekoliko primera:

 

  • Svaki čovek ima pravo da bude srećan.
  •  

  • Svako treba sebi bar jednom dnevno da čini nešto dobro i lepo.
  •  

  • Problemi su šanse za promenu i iz svake situacije se može nešto naučiti.
  •  

  • Svaki dan je mali novi početak.
  •  

  • Sve ima nekog smisla.

Savet 5: Ispitajte omiljene izreke.

 
VI sigurno uvek imate spremne neke svoje izreke i životne mudrosti. Koliko njih su stvarno korisne? Kažete li nekada u sebi li naglas nešto poput: „Ko visoko leti, nisko pada“ ili: „Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“? Onda bi moglo da se desi da sami sebe kočite ovim stavovima.
 
Obratite pažnju na svoje izreke, naročito na one koje vam stalno prolaze kroz glavu i razmislite da li bi možda bilo pametno poneku od njih zameniti nekim podržavajućim citatom.
 
Nije važno da li ste u pravu. Treba da budete srećni, a jedno i drugo ponekad ne idu zajedno.
 
Više o tome kako naša uverenja utiču na naš život, možete pročitati u mojoj knjizi „NLP – u svakom uspehu mirođija“, koja je nedavno objavljena i u novom, osveženom izdanju. OVDE možete potpuno besplatno prelistati prvo poglavlje te knjige.
 
Za vaše najviše dobro od ❤️
Slavica