24
sep
2020
Mnoga istraživanja su pokazala da naše blagostanje, naš uspeh i naša sreća mnogo više zavise od našeg načina razmišljanja nego od okolnosti, ali problem je u tome što mi tokom života usvojimo razne obrasce razmišljanja koji nam uopšte nisu korisni.
Svojim načinom razmišljanja sami sebe zafrkavamo i sabotiramo da kreiramo svoj život onakav kakav zaista želimo da bude.
Zato u novom videu na mom YouTube kanalu želim da vas uputim na nekoliko najčešćih grešaka u razmišljanju i proverene načine da ih prevaziđete.
Možete ga pogledati ovde:
A ako vam je zgodnije da čitate, ovde možete pročitati transkript videa:
Dragi moji, dobro mi došli! Ja sam Slavica i ovo je moj YouTube kanal i ovde svakog četvrtka dobijate razne interesantne i korisne savete kako da kreirate život i posao koje ćete da obožavate.
U današnjem videu radi se o tome da u stvari mi jako često zafrkavamo sebe onim što razmišljamo. Znači, da naša razmišljanja često nisu uopšte korisna da kreiramo svoj život kakav zaista želimo da bude i da nas ona sprečavaju u tome. Razna istraživanja su pokazala, u stvari, da naše blagostanje, naš uspeh, naša sreća mnogo više zavise od našeg načina razmišljanja nego od okolnosti.
Kažu čak da okolnosti utiču na to samo 20% a 80 % način na koji mi razmišljamo. E sad, šta je u stvari problem? Problem je u tome što mi mi tokom vremena usvojimo razne obrasce razmišljanja neke, u stvari, navike kako mi procenjujemo stvari, kako razmišljamo o stvarima, koje nam uopšte nisu korisne. I vrlo često ih uopšte nismo svesni i zato ne možemo ni da ih promenimo. I što je još gore, mi ih čak vrlo često razmišljamo o tome da mi ne možemo da se promenimo, a u stvari, možemo! I u tome i jeste stvar svega što ja ovde radim da promenite način na koji razmišljate o sebi i svojim mogućnostima.
Zato danas hoću da vas uputim na nekoliko tih grešaka u razmišljanju koje su ključno važne koje se sigurno i vama dešavaju. Razni psiholozi, na primer, Albert Ellis i Aaron Beck, su započeli razmišljanje na tu temu kako, u stvari, iracionalni način razmišljanja i te neke naše greške u razmišljanju utiču na to da se osećamo nelagodno da čak kreiramo strahove u našem životu i da to onda pokreće određenu spiralu u našem životu koja dovodi do jednog lošeg stanja i do toga da ne možemo da uspemo da ostvarimo svoje ciljeve uopšte.
Ja ću danas da vam navedem nekoliko od tih grešaka u razmišljanju kako biste vi obratili pažnju da li se to i vama dešava i na kraju ću vam dati ideju šta da radite s tim, kako možete sebi da pomognete da izađete iz tih negativnih obrazaca koji vam u stvari čine život teškim otežavaju vam nepotrebno život i sprečavaju da budete i da postanete ono što zaista želite da postanete.
Prvi taj obrazac koji je greška, kojom mi u stvari sami sebe zafrkavamo ponekad, je ideja o tome sve ili ništa.
Kao: „Ako se sad ne desi ovo, onda nikad ništa neće da bude“, kao da je u pitanju nešto što utiče na celu našu budućnost. Na primer, ili: „Ako me sada ne prime na ovaj posao, kraj je mog života. Moja budućnost je upropaštena. Ako sada dobijem otkaz, onda me nikad u životu niko neće primiti“, i tako dalje. Znači, problem je u tome što ljudi na osnovu tih nekih razmišljanja, donose zaključke koji koji onda važe za čitavu budućnost.
Kao da je to tačno i da može da se primeni na čitavu budućnost. „Ako se sada razvedem, više nikada neću naći partnera“. I to ste verovatno čuli ljude da govore a možda ste i sami bili nekada u tome.
I to onda pokreće spiralu emocija, strahova postupaka koji ne vode u blagostanje i koji su stvarno samo štetni. Na primer, još jedna od tih grešaka u razmišljanju je personalizacija. Kada se nešto nekome desi, on onda razmišlja da se to samo njemu dešava.
Pa na primer, prijavi se za neki posao i tamo ga ne prime ne prime ga možda zato što su prestali da primaju nove saradnike ili zato što je kriza nastupila ili šta ja znam, ali taj misli da je do njega. „Opet se meni to dešava. MENI se samo to dešava“.
Dobije na primer, kaznu za parkiranje i kaže: „Samo meni! Evo, svi su tu parkirani. Samo ja dobijem tu kaznu“.
Ili na primer, pozove na primer prijateljicu i kaže: „Volela bih da se nađemo večeras i da idemo na kafu“, a prijateljica kaže: „Jao, stvarno nemam vremena“ i možda stvarno nema vremena, jer ima neke druge planove.
„Eto, neće sa mnom da se vidi. Ona mene ne voli. Ne voli sa mnom da provodi vreme“, i tako dalje. Znači jednostavno sve što se dešava nekako misle da je u vezi sa njima. A vrlo često nije. I to im onda povlači tu spiralu da misle da nešto s njima nije u redu i znate, to već ide dalje i opet dovodi do toga da jednostavno ne možemo da ostvarimo ciljeve i ne možemo da budemo osoba kakva želimo da budemo, zato što pravimo tu grešku u proceni takozvana greška u proceni. Ili, takozvana kognitivna distorzija.
I još jedna koju bih rado pomenula, a to je katastofizacija ili pravljenje od komarca magarca. Desi se jedna stvar i to je onda „katastrofa“. „Ako se to desi, to je katastrofa, to je pitanje života i smrti. To je nešto najgore što može da se desi“.
I sigurna sam da poznajete takve ljude i da znate tačno o čemu pričam. Kada ljudi imaju utisak da eto, ako se to desi to je onda smak sveta kraj sveta, gotovo je sa nama, sa životom, sa poslom, sa svim i svačim je gotovo i vrlo često ljudi to u braku, u poslu koriste i to im jako, jako smeta, zato što to jednostavno nije tako. i ne razmatraju uopšte činjenicu da je njihov sud pogrešan i da jednostavno preteruju i da prave od nečega malog nešto veliko.
To je nešto zbog čega bih ja volela da vi zaista promislite o tome da li vi to radite. Da li vi to sebi radite, a onda i svima onima koji su vama važni za vaš život.
Ono što je, takođe, jedna greška u razmišljanju su generalizacije. Kada na osnovu jednog iskustva na osnovu jednog nečega što se desilo, vi pomislite da je sve bezveze i to zauvek. I to je stvarno velika šteta. Ali mnogi ljudi razmišljaju na taj način.
Pa ne znam, žena ako je imala jednom nekog bezveznjaka, onda poveže za ceo život da su svi muškarci bezveze. Što je velika šteta, jer postoje divni muškarci. Ili, na primer, ako je jednom imala problema sa ljudima iz HR-a, misle da su oni svi hladni i bezobrazni nekako nelojalni i da nisu kako treba. Što uopšte nije tačno! I tako dalje.
Znači ima puno stvari. Nešto se jednom desi i onda kao: to je zauvek tako i i svi su takvi. To su sve stvari koje čine da se ne osećamo dobro da upadamo u strahove da upadamo u ideju o tome da nismo dovoljno dobri i da nas jednostavno sprečava da ostvarimo svoje ciljeve a uopšte nije tačno!
Ja stalno govorim mojim polaznicima na edukacijama u životu vas neće sprečiti da postanete srećni i uspešni nešto što što ne znate, što niste naučili nego ono u šta 100 posto verujete, a što uopšte nije tačno.
To su te gluposti koje mi verujemo o sebi, a koje uopšte nisu tačne. Imamo loše procene ali mi verujemo da su naše procene 100 % tačne. A vrlo često se varamo! Koliko se često vama desi da ste pomislili da će nešto biti tako pa nije bilo tako uopšte? Znači, čak se prevarimo i kada nemamo taj obrazac a naročito kada ljudi imaju te negativne obrasce razmišljanja a non-stop se nalaze u iluziji svog negativnog razmišljanja o sebi, o svetu i o okruženju.
Tako da je jako bitno, prva stvar koju možete da uradite, a ovde se postavlja pitanje šta možete vi da uradite protiv toga prva stvar koju možete da uradite je da krenete da lovite sebe da li vi sebe zafrkavate? Onda kažete sebi: „Ej, aman! Čemu takva negativna razmišljanja svakoga dana non-stop“.
Hajde da uhvatite sebe kada razmišljate tako i onda da se kao malo distsncirate od toga i da postavite sebi pitanje da li postoji neki primer kada nije bilo tako? Jel bila neka situacija kada nije bilo tako? Na osnovu kojih kriterijuma uopšte donosiš taj zaključak da je tako? Na osnovu kojih kriterijuma procenjuješ to? Postoje li neki argumenti koji govore potpuno suprotno? I postoje li ljudi kojima koji su, ne znam, dobili otkaz, pa su našli posao? Ili koji su se razveli, pa su našli ljubav svog života?
Znači, bilo šta ako generalizujete, ali postoji barem jedan muškarac na ovom svetu koji nije bezveze ili: da li postoji barem jedna ljubazna osoba koja radi u HR-u? Znači, da postavite sebi pitanja koja vas teraju da razmislite malo dalje od toga u šta ste se zakopali a ako je to neko drugi, neko koga volite, koga cenite i do koga vam je stalo, i vi vidite da se zakopa u nekoj grešci, da jednostavno ima grešku u razmišljanju koja ga sprečava da postigne svoj cilj, postavite mu jedno od ovih pitanja: „Na osnovu čega si to procenio?“ „Koje kriterijume si uzeo?“ „Postoje li neki drugi primeri?“ „Da li možda ima barem jedan primer suprotan od toga“ i tako dalje, da pokrenete samo razmišljanje.
Nemojte davati argumente! Davanje argumenata će samo da naiđe na otpor, nego postavljajte pitanja jer pitanja pokreću na razmišljanje. A pokrenuti nekoga na razmišljanje veliki je blagoslov, naročito ako ste to vi ali i za druge ljude je to važno naročito u kontaktu sa ljudima koje volite, do kojih vam je stalo, jer samo onaj ko ko razmišlja može da promeni mišljenje.
Onaj ko je u otporu zato što ste vi rekli: „Nije tako, nego je ovako“, ne, on ne razmišlja, on se samo brani. Brani svoje mišljenje. Zato nemojte argumentovati protiv, nego jednostavno pitajte. Osobu pitajte da li postoje neki argumenti koji bi možda bili drugačiji. Nadam se da vam je ovo bilo korisno i ako jeste, onda pritisnite like i pritisnite subscribe i zvonce da vas obavestimo kad god ima nešto novo na našem kanalu što može da doprinese vašem životu, vašem uspehu i vašoj sreći. Vidimo se!
