KAKO DA SE ZAŠTITITE POSTAVLJANJEM JASNIH GRANICA

Dragi moji, postavljanje unutrašnjih granica je jedan od najvažnijih zadataka koje imamo u odnosu prema samima sebi. Međutim, većina ljudi to ne radi i ne štiti sebe adekvatno, zbog čega često pate i sami sebi kvare život. Zato sa vama u ovom videu delim nekoliko saveta o tome koje granice treba da postavite, kako biste se rasteretili i uživali u životu punim plućima.
 

 
Često me na društvenim mrežama pitate o ovoj temi i zato sam odlučila da snimim video u koji ću spakovati nekoliko stvari. Obavezno ga pogledajte do kraja, jer ćete u njemu dobiti mnoge odgovore.
 
Jako je važno da postavimo unutrašnje granice. Vrlo često ljudi to nekako ne znaju ne umeju i ne bave se time, a u stvari, to im kvari život. Zato ću danas nekoliko stvari da pomenem i prva među njima je kako da praktikujete namernu isključenost.
 
To znači da postavite granice o čemu želite da razgovarate, a o čemu ne želite; u koje razgovore uopšte ne želite da se uključujete i gde ne želite da učestvujete uopšte.
 
Znači, namerno se isključite iz nekih stvari, naročito kada se radi o manipulaciji, kada se radi o ogovaranju ili kada se radi o tome da vam neko popuje.
 
Kada neko ne želi sa vama da vodi konverzaciju, nego vam, u stvari, popuje, govori vam šta vi treba da radite, kako vi treba da živite i uopšte ga ne zanima vaše mišljenje o tome, najbolje što možete da uradite je da se namerno isključite.
 
To ne znači da ste vi sada pustili da vam neko zvoca i da dozvoljavate da vas tretiraju loše, nego vi u sebi osećate moć jer ste rekli: “Ok, ja u ovome ne želim da učestvujem. Ovo nije moj cirkus, nisu moji majmuni. Ja ću da gledam svoja posla. Neću da se bavim ovim majmunskim poslom. Uopšte ne učestvujem u ogovaranju u manipulacijama, u tom popovanju…. Ne zanima me!“
 
U sebi to kažete i jednostavno ne učestvujete. Ono što možete da kažete naglas, je na primer: “Ne stojim na raspolaganju za ovu vrstu razgovora”, zahvalite se i odete. Ili jednostavno, samo odćutite i čekate da prođe, a u sebi mislite: „Ok, ja biram da se ovde ne uključujem, jer ne želim da ovo eskalira, niti želim da kažem stvari koje nisu na mom nivou. Uopšte ne želim da učestvujem u ovome“.
 
To stvarno daje jednu vrstu moći i zato isprobajte, pa mi pišite kako vam je to išlo.
 
Druga granica koju sebi zaista možete da dozvolite da postavite je vaša reakcija, znači, da ne reagujete odmah na prvu loptu. Ta namerna isključenost može da vam pomogne kada se ne radi mnogo o vama ili kada vas nešto ne povredi, ali kad vas nešto udari, kad vas nešto povredi, kada se upecate na nešto, važno je da imate tu sledeću granicu, a to je da izbegnete da odreagujete na način koji će posle da bude nešto na šta nećete biti ponosni.
 
Iako je to ljudski. Normalno je da nekad puknemo i da nam svega bude dosta i da kažemo stvari na koje nismo ponosni. Ovde se radi više o tome da naučite sebe da postavite tu granicu i da je polako za sebe regulišete kako bi se sve ređe to dešavalo da vi, kada vas nešto pogodi i kada biste rado odreagovali onako možda i bez mozga, udahnete duboko i da kažete: “Ok, sad mi je dosta, treba mi pauza. Kasnije ću reagovati na ovo. Sad moram ovo sve da sortiram i razmislim o ovome”.
 
Zato što nekad dozvolimo da nam prsti odgovaraju, naročito kad je mejl u pitanju, odgovore prsti, a glava se ni ne uključi. Odgovorimo onako impulsivno, a posle “Jao, Bože, šta mi je ovo trebalo…” Naročito kad ode taj mejl. Znači, dajte sebi pauzu.
 
Ustanem, prošetam, razmislim… Napravim neku pauzu i onda razmislim malo. I onda kada sam zadovoljna odgovorom, onda se vratim na tu temu, ako je uživo razgovor, ili napišem odgovor koji je prikladan i koji je meni ok sa kojim sam ja u skladu, zbog kog neću da se kajem kasnije. Znači, pauza.
 
Znam da ne možemo uvek i ne morate da imate taj zahtev za sebe da morate uvek. Kada se desi da puknete, oprostite sebi i vi ste isto ljudsko biće i dozvolite sebi da iz toga naučite i da sledeći put možda uspete u takvoj situaciji da sebi date dozvolu, da imate pauzu da ne morate odmah da reagujete na prvu loptu. Znači, namerna isključenost i da ne reagujete na prvu loptu.
 
I treća granica koju bih volela da vam dam je da se ne svađate sa ljudima na društvenim mrežama. Ljudi na društvenim mrežama u komentarima pišu gluposti koje vam nikada ne bi izgovorili u pravom životu. I zato ne treba uopšte da se kačite na to.
 
Meni ljudi svašta pišu, ali mene je to baš briga. Uopšte se ne kačim na to. Ja to ne radim zbog toga da bih svoju energiju trošila, na te stvari. I vama to isto preporučujem. Kada neko napiše neki glup komentar ili neki bezobrazan ili neprijatan komentar, ni jedan odgovor nije vredan energije ni vremena. Bolje investirajte tu energiju i vreme da uradite nešto korisno za onoga kome znači to što vi radite ili kome je to na neki način važno ili uradite nešto važno za sebe, ali nemojte se baviti onima koji imaju glupe komentare.
 
Jedini način na koji treba njima da se bavite je “delete” i “ban”. “Ćao – zdravo. Nije ovo za tebe”. Kao što ne biste dozvoljavali u vašoj kući neko da vas vređa, tako nemojte dozvoljavati da se raspravljate uopšte na društvenim mrežama.
 
Znači, namerna isključenost. I ne trošite svoju energiju.
 
I četvrta stvar koju bih volela da vam dam takođe kao neku ideju kako da postavite granice, je da koristite vi tehnologiju, a da ne koristi ona vas. A to znači, da isključite sve notifikacije.
 
Meni su sve notifikacije isključene. Ja nemam notifikacije. Kada me nešto zanima i kada imam vremena, ja uzmem telefon i pogledam. I ako mogu, odreagujem, ako ne, opet ostavim telefon. Ali to da dozvolim da me cima telefon svaka dva minuta ili svakih pet minuta ili svaki čas, da me cima telefon, tablet, kompjuter, da ne mogu da sastavim misao od toga, ne pada mi na pamet.
 
Mnogi ljudi „skaču“ na svaku notifikaciju i onda ne možete normalno razgovarati s njima. Oni ne mogu normalno da rade svoj posao. Potpuno su neučinkoviti i potpuno rastrojeni rasejani, pažnja im je rasuta na sve strane i ne mogu ni na šta da se koncentrišu.
 
Ako hoćete nešto da uradite, da postignete u životu da pročitate neku knjigu, da se posvetite nekom projektu, da se posvetite nečemu, ostavite telefon. Vi odredite kad je telefon ono čime se bavite. Ponašajte se sat vremena kao da je ’95. i da ne može baš svako ovako da pucne i da vi odmah budete tu za tu osobu.
 
Ja sam to tako zamislila, zato sam isključila sve notifikacije. Kad se javi notifikacija, kao da je neko pucnuo prstima i zove me da budem spremna na gotovs. Pa ne pada mi na pamet! Ja ću biti spremna kad ja mogu za šta ja mogu. Tako da to i vama preporučujem. Znači, koristite vi tehnologiju da ona bude korisna vama, a ne dozvolite da tehnologija koristi vas i da budete na gotovs, kad god ko pucne prstima, kad god se kome ćefne.
 
Nego, odredite sami kada ćete biti spremni. Ako vam je ovo bilo korisno i ako mislite da može još nekim ljudima da bude korisno, podelite to sa ljudima, kopirajte link, pošaljite link, neka pogledaju, obavezno pritisnite subscribe, ako još niste, i zvonce i sledećeg četvrtka će ovde opet biti interesantan i koristan video za vas, koji vam sigurno pomaže da korak po korak, malo po malo, kreirate život i posao koje ćete da obožavate.
 
A ako želite, mi imamo jednu fantastičnu zajednicu potpuno besplatna predavanja, na Facebook-u postoji grupa “Jer nam se može” i tu sada ima već jedanaest besplatnih predavanja na razne teme. Sada je ovo bio mesec komunikacija, a sledeći mesec je mesec karijere. Znači, prijavite se ovde, potpuno je besplatno i pogledajte teme koje su obrađene, vidite šta vas zanima, sve je besplatno. I pratite i dalje iz meseca u mesec imamo različite teme. Dobro ste nam došli tamo i vidimo se!