21
maj
2020
Dragi moji, da li se i vama dešava da ponekad ne uspevate da nekome ko vam je blizak ukažete na nešto što ne radi kako treba, a da to ne eskalira u neslaganje i raspravu? Neki ljudi radije biraju da ćute, jer se ne usuđuju da kažu nešto, ali kada ste rukovodilac ili roditelj, suočavanje je neizbežno, jer za dobro svoga deteta ili saradnika, morate da kažete šta treba da popravi.
Zbog toga sam u novom videu na mom YouTube kanalu odlučila da sa vama podelim važne savete kako da takvi razgovori budu efikasni i da sa svojim sagovornikom ostanete u dobrim odnosima
Možete ga pogledati ovde:
A ako vam više odgovara da čitate na ovu temu, ispod je ispisan kompletan transkript ovog videa.
Današnji video sadrži nešto što me ljudi često pitaju, a to je: kako da ukažu saradniku ili detetu na nešto što valja da zna i što treba da popravi i što je važno za razvoj. Mnogi ne znaju kako da kažu jer izazivaju time otpor i nelagodu god sagovornika, a to nekad eskalira čak i u konflikt.
Zbog toga sam ja odlučila da vam danas dam nekoliko važnih saveta kako možete da date feedback bilo da su u pitanju vaši saradnici čak i ako je u pitanju vaš šef ili vaša deca, vaš supružnik ili bili ko za koga zaista vidite da radi nešto što možda nije dobro za njega, a nije svestan želite i možete da mu pomognete u razvoju samo niste znali kako to da uradite.
Prva stvar koja je važna, na koju treba da obratite pažnju je da je feedback poklon. Znači, ako želite zaista da nekome ukažete na nešto što znate da nije svestan, onda vi u stvari njemu dajete jedan poklon. Ako poklon nije upakovan lepo, onda može da se desi da ga onaj kome je namenjen kao takvog ne prihvati. Što znači da će da počne da se opravdava, da govori: „A da, to je zato što ja…“
To je znak da niste dobro upakovali kao poklon. Važno je da razumete da je feedback poklon i da je odgovornost na vama da ga lepo upakujete. i da dozvolite tim lepim pakovanjem olakšate primanje onome kome ga dajete, da mu bude lako, da shvati da to nije kritika, da je to dobronameran feedback u pitanju. I to zaista želim da kažem. Feedback je nešto drugo. To nije „pozitivna kritika“. Feedback nije kritika. I feedback nije pohvala. Feedback je nešto što je nekako iznad te dve stvari.
To je lepo spakovano nešto što želimo zaista nekome da kažemo sa puno uvažavanja i poštovanja, a da se iza toga krije naša namera da mu pomognemo da ga osvestimo i naša vera da može bolje.
I kada je to tako, onda je feedback. Ako samo nekog hoćemo da kritikujemo, ako samo hoćemo onako da ga pohvalimo, to onda nije to.
Kritika je kritika, feedback je feedback, a pohvala je pohvala. Znači, da razlikujemo te tri stvari. I zato, kada to razlikujemo, znaćemo: „Aha, kada hoću da dam nekome feedback, onda prvo moram da napravim dobro pakovanje za to, da shvati da je to moj poklon njemu“, i da bi se to desilo, važno je da počnemo sa nečim pozitivnim, sa nečim što je dobro da mu objasnimo zašto je nama stalo do te osobe i zašto nam je stalo, u stvari, da mu kažemo šta smo primetili jer verujemo da može to mnogo bolje.
Znači, da započnemo sa nečim što je pakovanje tog poklona. Ok, to je pravilo broj jedan.
Pravilo broj dva je da feedback uvek treba da bude konkretan. Znači, nije feedback kad kažete nekome: „Jao, super radiš! Svaka ti čast!“ Na primer, saradniku: „Jao, odličan si! Baš si dobar!“ A nema pojma o čemu se radi.
Ako kažete svom saradniku na primer: „Kako si u stvari našem klijentu pomogao brzo i kvalitetno sa tim velikim problemom koji je imao, stvarno je ostavilo odličan utisak na tog klijenta i na mene kao šefa“. U tom slučaju, vaš saradnik zna na šta tačno mislite i zna šta vi u stvari vrednujete. Šta je za vas dobro. Šta je dobro da nastavi da radi i šta vi mislite da je dobro. Tako da je to vrlo konkretno. Znači, jako konkretno.
I na kraju možete da dodate: „Samo tako nastavi!“ „Ti si značajan deo našeg tima“ „i drago mi je da si tu“.
Znači, date veoma konkretno, čak i kad je nešto dobro u pitanju Ili na primer, kada želite da kažete nešto što vam se nije dopalo.
Mnogi šefovi, na primer, umeju potpuno nekonkretno da kažu nešto poput: „Tvoje ponašanje na sastancima je katastrofa“ ili na primer: „Tvoji izveštaji su mi predugački“. Ne zna onda vaš saradnik na šta vi, u stvari, mislite.! Zato što može da se desi da je imao makar jedan izveštaj koji nije bio predugačak i onda će reći: „Ali nije! Eto taj izveštaj nije bio predugačak…“
Zato je važno da bude konkretno, pa da kažete na primer: „Izveštaj koji ste napravili za klijenta tog i tog bio je veoma detaljan i prostro se preko 200 strana. Molim vas da sledeći put izveštaj bude samo 20 strana, to je sasvim dovoljno za klijenta i vama će biti lakše da to uradite“.
Znači, to je konkretan feedback. Ok, ovo je predugačko, ali šta tačno, koliko tačno i kako treba da bude. I tu smo već kod trećeg pravila.
Kada smo roditelji ili kada smo šef, važno je da damo neki predlog. Znači da budemo konstruktivni, u smislu da kažemo šta to treba sledeći put da bude drugačije. Šta bi moglo da bude bolje, kao u ovom primeru što sam vam dala. Znači, da uvek razmislimo šta ćemo reći.
Ne samo da kažemo: „To ti ne valja“, nego da kažemo: „Primetio sam da si uradio to i to na taj i taj način“, znači veoma konkretno, „I evo, ja mislim da bi bilo ovako za sledeći put sasvim dovoljno“.
I ovo „ja“ je četvrto pravilo. Znači, uvek kažite iz svoje pozicije. Nemojte govoriti: „To je predugačko, to je ovakvo, to je onakvo…“, kao da postoji neka svetska sila koja je to odredila.
Ne, uvek kažite: „Meni to deluje predugačko. Ja bih pozdravila da tako i tako bude sledeći put“, ako ste rukovodilac ili ako ste roditelj. Znači, dajte predlog šta da rade. Pa da oni znaju: „Aha, to i to je bilo – kako god… a ovako bi bilo dobro“.
I onda im date šansu da mogu nešto da urade s tim. Ako samo kritikujete potpuno neodređeno, onda prosto, onaj ko je ispred vas ne zna šta treba da uradi sledeći put i vrlo često ne zna ni šta je vama smetalo.
Znači jako je važno: konkretno i iz svoje pozicije. Takođe, jako je važno da blagovremeno znači, ne da bude: prošlo pola godine od nekog izveštaja ili pola godine od nekog posla ili nečega i vi onda kažete: „Znaš, ono onda…“ Pa ko to zna? Znači, odmah! Jako brzo! Pre nego što osoba zaboravi o čemu se radi dok još može da se seti, tačno zna šta je uradila ili na opisu onoga što je radila može da prepozna o čemu se radi vi date konkretan jasan, subjektivan feedback.
Znači, to je jako važno. I najbolje bi bilo da to radite u četiri oka, to je takođe jedno važno pravilo. Uvek u četiri oka. Povucite osobu u svoju kancelariju ili možda negde da niko ne čuje i kažite: „Stalo mi je do tebe. Ti si moj odličan saradnik. Nešto sam danas primetila i to je to to i to i zbog toga želim da ti kažem da sledeći put možda ovako bude bolje zato što želim da ostaneš sa nama“.
Jer vama je važno, u stvari, da razumete da način na koji vi govorite određuje način na koji će ljudi onda reagovati. Ako vi sa puno uvažavanja, poštovanja i vere u tu osobu reagujete, i tako joj date feedback, onda će vam se najverovatnije zahvaliti za to jer će shvatiti vašu dobru nameru i neće se braniti.
Jer čim osetite da se neko brani, da kaže: „Ali znaš, ja sam…“ Znajte da niste dobro formulisali. I da mora još da se vežba. I da niste možda pokazali dovoljno poštovanja, da pakovanje možda nije bilo baš kao poklon, nego da je nekako malo bilo drugačije.
Tako da, ovo valja da se vežba i jako je važno da uvežbate to jer kada uvežbate ovo, bićete bolji rukovodilac i bolji roditelj, a sigurna sam da ako imate priliku da budete roditelj ili rukovodilac, da je to nešto na čemu možete da radite i da budete sve bolji i bolji iz dana u dan.
I još dve stvari želim da vam kažem kada je feedback u pitanju. Nemojte kritikovati kod ljudi ono što ne mogu da promene. Ne znam, da su previše visoki ili da su, previše plavi… Manite se toga! To nije za feedback. Nemojte to pakovati. Pokušavati da sad sa ovim pravilima iskritikujete… To nije nešto što treba uopšte da ima mesto u ovome i poslednja, možda i najvažnija stvar: nemojte davati feedback dok se niste pripremili.
Znači, nakon što ste ovo vežbali neko vreme nekoliko godina, možda će vam ići lako da sva ova pravila ispoštujete bez priprema. Ali ja bih, na primer, na vašem mestu, upisala ovih nekoliko pravila i onda bih kada se pripremam da dam svom saradniku ili kada se pripremam da svom detetu dam feedback sela lepo i osmislila: šta ću reći, a da deluje kao poklon šta tačno želim da kažem šta sam tačno primetila i šta tačno želim da uradim da bi bilo sasvim jasno i da bi mogao taj neko do koga mi je stalo i kome dajem feedback da ga prihvati i da zaista razmotri to da promeni neko svoje ponašanje ili šta god da je bilo tema feedback-a.
A inače, biti roditelj i biti rukovodilac nije lako i zato mi imamo fantastičnu edukaciju uz koju možete da naučite kako da bolje slušate, kako da bolje dajete podršku i kako da budete bolji u davanju feedback-a i postavljanju pitanja kojima ljude pokrećete na razmišljanje da oni sami zaista nađu sebi odgovore a ta edukacija je u stvari Coaching Starter ja vas od srca pozivam, gde god da ste prijavite. Imaćemo live edukaciju koja se prenosi preko zoom-a što znači da možete biti bilo gde na planeti zemlji a sa nama proći tu edukaciju. Pogledajte na ovaj link i videćete kad se održava i ako možete da nam se pridružite onda vam od srca preporučujem jer sam sigurna da ćete naučiti puno stvari koje će vas učiniti boljim kao roditelja, kao rukovodioca, kao prijatelja, kao supružnika jednostavno boljim kao ljudsko biće. I vidimo se!
