14
maj
2020
Dragi moji, verovatno ste i vi imali priliku da se susretnete sa ljudima koji vam se žale zbog ovog ili onog. Među njima obično bude onih sa stvarnim životnim problemima, ali i onih kojima je kukanje sport broj jedan i koji vam žalopojkama bespotrebno kradu vreme i energiju, bez stvarne želje da nešto promene. Zato sa vama u novom videu na mom YouTube kanalu delim proveren način da onima koji to žele, pomognete da dođu do rešenja, a da pritom sačuvate sebe.
A ako vam više odgovara da čitate, ovde vam je i kompletan transkript videa:
U ovom videu radi se o tome kako da izađete na kraj sa ljudima koji su negativni i koji stalno kukaju i koji vam život često zagorčavaju. Želim da vam dam nekoliko saveta šta možete da uradite, ali pre nego što to uradim, volela bih da vam kažem da je jako važno da umete da diferencirate, da odvojite one koji kukaju zato što im je teško, zato što se nešto stvarno dešava u njihovom životu što ih trenutno boli i stvarno ih je strefila neka nevolja od ljudi koji kukaju zato što je to njihov način, stil života. Kukaju da bi kukali! „Kukam, znači postojim!“
Znači, postoje te dve kategorije ljudi. Nekad ljudi kukaju zato što im je stvarno teško i rade nešto po pitanju toga da poprave svoj život, a ima ljudi koji kukaju stalno i ne rade bukvalno ništa da bi bilo šta popravili, niti žele da poprave samo žele da nađu neko društvo kome će da kukaju.
Ako su u pitanju ovi prvi, kada se nekome dogodi neka nevolja, upadne u nešto, prirodno je da mi pokušavamo da to ublažimo rečima: „Nije tako strašno“, „Ma hajde, nemoj da gledaš tako crno“… „Pa možda je to i ovako… i onako…“
To zaista ne pomaže. To ljude razljuti. Jednostavno im ostavlja utisak da ih vi ne razumete i da niste tu za njih.
Druga stvar koja je, onako, možda takođe nekako neprikladna je da sad vi počnete da se nervirate i da upadnete vi u loše stanje kada vam se osoba žali. Jer, ne radi se o vama – radi se o njima. A često se dešava da ljudi počnu kao: „Ma nije to ništa…“ Ili se oni počnu ljutiti… „Jao, baš me to nervira!“ i onda upadnu u gore stanje i takođe ostavljaju utisak da nisu tu za one koji su u nevolji.
Isto, ono što nije baš tako dobro kada su u pitanju osobe koje su stvarno u nevolji je da vi njima navodite argumente zašto oni ne trebaju da se osećaju loše.
Znači, kada su u pitanju osećanja, kada se neko oseća zaista loše zato što mu se nešto loše desilo, zato što je upao u neku nevolju, onda argumenti nisu prava pomoć prijatelja.
Prava pomoć prijatelja u toj situaciji bi mogla da bude na primer, vaša empatija, vaše saosećanje, vaše razumevanje. Da signalizirate da ga slušate, da ste tu, da čujete i da razumete. I da možda kažete nešto kao: „Razumem te. Doživeti tako nešto nije lako“.
Takođe je važno da primetite da je ta osoba u takvoj nevolji, da vi jednostavno ne možete ništa da učinite, da ne pomaže to što vi imate razumevanja i što ste osećajni, što ste tu i slušate, da zaista na neki način jasno kažete osobi: „Ja zaista nisam stručan/a. Nisam coach, nisam terapeut i možda je bolje da potražiš neku stručnu pomoć“.
Jer to je nekada zaista važno ljudima, zato što ni njima nije bolje zato što vas tovare svojim teretom. Znači, kada je stvarno neko u nevolji, kada nekom stvarno nije dobro i kada vama bude previše priče o tome, jednostavno vidite da vi ne možete ništa da uradite, koliko god imali volju da pomognete, uputite ljude na stručnu pomoć.
Kažite: „Oprosti, ja stvarno ne mogu više da se bavim time“ jer ne mogu ništa da ti učinim dobro. Obrati se nekome ko je za to stručan“. Znači, neki coach, neki terapeut, zavisi o čemu se radi.
Jer jako je važno da se vi zaštitite. Bez obzira na to što je neko u nevolji važno je da vi zaštitite sebe. Njegova nevolja ne mora da postane vaša nevolja neminovno, jer ako vi ne znate zaista kako da pomognete nekome i tu ste za njega i empatični ste to ne mora da znači da sad može da vam tekstuje, da vas lepi non stop sa tim.
Zaštitite se tako što kažete: „Molim te, potraži pomoć i to je to“. Znači, važno je da sebe zaštitite.
I kada smo kod zaštite, hajde da pređemo na ove druge, na ove koji nisu u nevolji stvarno ili koji jednostavno non stop kukaju. To im je stil života. To je način na koji razmišljaju.
Negativni su, ogovaraju, stalno im je neko nešto kriv, stalno neko nešto ne valja, sve ne valja, sve je bezveze, ljudi su bezveze, situacija je bezveze… zemlja je bezveze, ekonomija je bezveze, šef je bezveze, kolege su bezveze, klijenti su bezveze, žena, deca, porodica… svi su bezveze.
Ima takvih ljudi. I ja znam da vi znate da ih ima. Ima ljudi koji jednostavno kukaju na sve i ne žele da preduzmu ništa po tom pitanju. Oni samo žele nekoga ko će non stop da ih sluša kome će da se žale, kome će da kukaju, znači nema tu nekog neke akcije, da oni kažu: „Meni se ne sviđa kod toga i toga to i to, pa ću ja da preduzmem to i to“.
Tim ljudima ne možete da pomognete. Nikako, ni razumevanjem. Zato je važno, ako to nisu ljudi koji su vam mnogo bliski, da ih potpuno izbegavate.
Znači, izbegavajte ih. Ako su vam ljudi koji su vam mnogo bliski koje ne možete baš lako da izbegnete, pravite se da ste zauzeti. Znači, kad krenu sa svojom lavinom negativnosti, kažite: „Jao, izvini… Zaboravila sam, imam mnogo važan poziv koji moram sad da obavim“ ili: „Moram da napišem neki mejl, potpuno sam zaboravila“ ili: „Moram nešto da obavim, potpuno sam zaboravila… izvini, ne mogu“ i radite to često tako da osoba jednostavno počne polako da shvata da vi niste prava adresa za njeno kukanje i počeće polako da vas izbegava.
Ukoliko ne možete da izbegnete kada dođete u situaciju da ipak ne možete da izbegnete osobu, jako bi bilo korisno da se naštelujete na „promaju“. znate, kao promaja da duva kroz vaše uši. Jednostavno, da ne učestvujete. Da ne ulazite u to, da se ne „pecate“. Jednostavno je pustite da kaže šta hoće ako ne možete da izbegnete i onda vi skrenite temu ili onda se okrenite i idite.
Znači, jako je važno da ne učestvujete, ne pecate se, jer će sve to da se sruči na vas i vama će da pokvari stanje i vi ćete se posle osećati loše ta će osoba otići dalje negde da kuka, a vi ćete ostati sa svim tim unezvereni od negativnosti od svega toga što vam se sručilo. Kad znate da se radi o nekome ko je stalno u toj u tom modu kukanja. Budite slobodni da jednostavno uključite „promaju“, ukoliko možete.
Još jedna stvar koja može da vam pomogne kod osoba koje stalno kukaju: „Desilo se ovo, pa nije ovo… pa loše ovo, pa loše ono…“ Ono što mogu da vam predložim je da pitate, kada dođete do reči: „I šta tačno ti nameravaš da preduzmeš povodom toga?“ I čekajte odgovor.
I verovatno će osoba da bude šokirana, jer je to niko ne pita. Znači, zapamtite ovo pitanje: „Šta tačno ti nameravaš da preduzmeš povodom toga?“
Najčešće vam ljudi kažu: „Ne znam“. Ti koji su negativni, koji stalno kukaju, ne znaju, nisu o tome razmišljali. Kažu: „Pa ne znam“.
Onda budite slobodni da veoma odlučno kažete „Pa ne znam ni ja“. Znači, jako je važno da dozvolite sebi da kažete: „Ne znam ni ja“.
Takoreći: „Ostavi me na miru sa tim“ ili „Uradi nešto, ali mene ostavi na miru. Ja ne mogu to više. Ne želim“. Ok?
Znači, jako je važno da im prebacite loptu, da treba nešto da preduzmu sa tim. Još grublji način možda da uradite to, (To ne predlažem da uradite ikad sa ljudima koji stvarno su u nevolji, ali sa ljudima koji nisu u nevolji i koji samo tako kukaju), da kažete: „To je baš šteta za tebe“.
I time dajete možda neki signal „OK, ti ništa ne radiš sa tim. Šteta je za tebe. Ja nemam ništa s tim. Nije moje. Ja ne želim sa tim da imam posla“. Znači, da prosto sebe zaštitite.
To je važno! Zaštitite sebe tako što svedite kontakt na minimum, uključite promaju, postavite malo nezgodno pitanje ili jednostavno date konstataciju: „Šteta za tebe“. I to je to.
Nadam se da će ovih nekoliko saveta da vam pomognu u odnosu sa ljudima koji su negativni i kojima je možda i navika samo da kukaju. A ako vam je ovo bilo od pomoći, podelite sa svojim prijateljima, pošaljite im link ovog videa, neka pogledaju i oni, i pritisnite LIKE da znam da su ovakve stvari za vas interesantne i korisne. I vidimo se sledećeg četvrtka!
