15

okt

2020

TRI STVARI ZBOG KOJIH STE NEZADOVOLJNI ŽIVOTOM

By Slavica Squire In Aktuelno

Ako često osećate uznemirenost, nervozu i nezadovoljstvo životom, dobro je da znate da uz nekoliko jednostavnih koraka možete, ne samo popraviti dan, nego se i rasteretiti, oraspoložiti i osnažiti na duge staze.
 
Upravo o tome se radi u novom videu koji možete pogledati na mom YouTube kanalu putem ovog linka:
 

 
A ako više volite da čitate, ovde ćete pronaći transkript celog videa:
 
Dragi moji, dobro mi došli! Ja sam Slavica i ovo je moj YouTube kanal. Danas se radi o nezadovoljstvu životom. Često mi se ljudi žale da nisu zadovoljni svojim životom i možda je to i vaš slučaj: da ste nezadovoljni, a možda i nemate neki baš strašan razlog za to. Prosto osećate često to neko nezadovoljstvo.
 
Postoje tri razloga za to i ja ću vam dati šta da radite, ako je to i kod vas slučaj. Pogledajte video do kraja i sigurno će vam biti korisno. Obavezno i uradite ono što vam kažem. Prvi razlog zbog kog su ljudi često nezadovoljni su neki uslovi u životu. Nešto im se ne sviđa. Možda im se posao ne sviđa, nisu zadovoljni poslom, nisu zadovoljni možda onim što rade ljudima sa kojima rade možda nisu zadovoljni ni platom koju imaju i tako dalje.
 
Ponekad, može to da bude, na primer, brak, veza, odnosi i tako dalje; ponekad može da bude na primer i okruženje u kom se živi. Možda, više volite tišinu, a živite u gradu gde je bučno i tako dalje.
 
Znači, šta god da je: posao, brak, okruženje.. šta god da je izvor vašeg nezadovoljstva, moj savet vam je da razmislite i da sednete malo i da zapišete šta je to što vas čini nezadovoljnim i da sebi postavite pitanje i da idete malo dublje.
 
Znači, ne da kažete samo: „Posao… Ja sam nezadovoljan svojim poslom“, nego šta tačno te uznemirava tamo? Šta te tačno nervira? I ako kažete: „Ne znam, nervira me to što radim“. Šta te tačno tu nervira? Da razložite to pitanjem: Šta te tačno tu nervira? Šta te tačno čini nezadovoljnom?
 
Postavljajte sebi to pitanje dokle god ima odgovora, kako biste onda mogli da postavite nekoliko možda malih stvari sa kojima možete lako da izađete na kraj.
 
Nije lako promeniti posao, ali možda dođete do toga da vas nešto nervira i da nešto od toga možda može da se promeni. Bez da imate neku tragediju, dramu u životu, nego da jednostavno i lako može da se promeni. Znači, papir i olovku u ruke i pišite: šta vas tačno nervira, šta vas uznemirava, šta vas čini nezadovoljnim? U vašem životu i šta tačno i šta tačno i šta još… I onda napravite plan koje su to male stvari koje možete da promenite.
 
I druga stvar koja često ljude čini nezadovoljnim je preopterećenost. I to, bilo da je to zato što vi preuzimate previše stvari ili vam drugi tovare, more stvari, a vi ne znate da kažete „ne“, ako je to slučaj, pogledajte moj video u kom govorim kako možete da kažete „ne“. To je jako važno i to je jedna od stvari kojima možete da se odbranite. Druga stvar kojom možete da se odbranite je da razmislite da li zaista sve to što radite morate da radite sad i odmah. Zato što mi nekad preuzmemo tako puno obaveza, da je to neverovatno.
 
„Sve moramo“, sve mislimo da moramo, sve…. Sebi nabacamo, napravimo ogromna očekivanja od sebe i onda u stvari ne možemo sve da ispunimo. I onda se osećamo nekako preopterećeno. Moj predlog vam je da sada vi jednostavno razmislite šta je to s čim možete da pauzirate? Nešto što ne morate da radite, nešto što možete neko vreme da ne radite.
 
Na primer, ja sam letos, šest nedelja stavila Letnji izazov na YouTube i nisam snimala. Ok, rekla sam: želim da se odmorim i sada pauziram. Onda su mi rekli: „Pa dobro, manje će ljudi gledati tvoj YouTube, zato što nema klasičnih tvojih YouTube videa“.
 
Pa dobro, gledaće manje, ali ja ću da se odmorim! I onda će moji videi posle toga možda biti bolji. Jer stvarno, dozvolite sebi da malo pauzirate s nekim stvarima, sa kojima možete da pauzirate.
 
I druga stvar koju vam predlažem je delegirajte, tražite pomoć. Delegirajte ukućanima nešto. Nemojte da se jedete u sebi i da kažete: „Zar oni ne vide koliko ja radim?“ Pa ne vide verovatno. I nije ni njihovo da gledaju, nego im vi kažite.
 
Kažite, ok, šta bi mogao neko drugi da uradi? Šta je to sve što može? I onda morate da kažete. I opet da kažete. Lakše vam je da kažete nego da uradite i sad kažete: „Meni je lakše da uradim, nego da kažem“.
 
Pa dobro, ali razmislite, postoje li neke stvari koje možete da kažete i da iskomunicirate i da tražite pomoć? Jednostavno, kažite: „Hej, ja stvarno ne mogu više. Ovo mi je previše“. „Molim te, ti uradi ovo. Ti uradi ovo. Ti uradi ovo“.
 
Znači, preraspodelite malo zadatke i možda se malo, kako da kažem, malo se rasteretite. Jer poenta je u tome da prestanete da dajete 150 posto od sebe. Ne treba da se sad reducirate na 20 %. Kao, ovome date ovo, ono prestanete da radite… Ne, nego je poenta da razmislite šta vam je stvarno važno. I da imate sto posto za to, što je zaista vama važno. I za to što zaista jeste važno.
 
Ponekad stvarno ja čujem od mojih klijenata i mojih prijateljica kako zaista poginuše radeći izginuše radeći stvari koje su potpuno irelevantne. Koje nisu važne toliko. Mogu da mogu da se preskoče ponekad mogu da se ne rade… Razmislite, šta je to u vašem životu. Zapišite i napravite neki plan: „Ok, ovo ću da pauziram, ovo ću da prestanem skroz, a za ovo ću da tražim pomoć“.
 
Možda nećete za sve dobiti pomoć za šta tražite, ali šta god biće vam od koristi, bilo da je to na poslu ili kod kuće, svejedno. Potražite pomoć, ako ste preopterećeni. Niste ni svesni koliko ljudi vole da pomognu.
 
Ljudi obožavaju da pomognu! Ljudi vole kad ih pitate za pomoć. Znate, pitajte ih za pomoć. Pitajte ih i za savet i za pomoć. „Meni je ovo previše, imaš li ti neki predlog, možeš li ti nešto da uradiš?“ Vole ljudi da pomognu. Znači, iskoristite to.
 
Ja kažem često ljudima to je velikodušnost! Pitati nekoga za pomoć je velikodušnost vi dajete priliku nekome da vam pomogne. Ljudi to obožavaju, stvarno. I vi možda preuzimate previše zato što volite da pomognete svakome i da budete tu za nekoga. Dajte nekome priliku da to bude i za vas! Ne morate sve sami! Ne morate sve odjednom tako da, to može da vam pomogne, ko zna…
 
I treća stvar zbog koje su ljudi najčešće nezadovoljni u životu je što imaju osećaj da žive u mašini. Da preživljavaju, a ne da žive. Nego kao da je život neka mašina koja ih jede. Kao da samo reaguju na nešto, a ne da agiraju aktivno ka nečemu, nego prosto reaguju na sve što dolazi sa strane.
 
Rešavaju neke probleme koji svi izgledaju kao hitni ovaj nešto hoće, ovaj nešto hoće… ovaj ovamo, ovaj onamo… na Facebook-u izađu porukice… na mejlu treba da se sve odgovori… kod kuće treba sve da se uradi… Znači, puno stvari koje sve odjednom onako dolaze i onda ljudi imaju osećaj to nije samo osećaj preopterećenosti od malopre, nego taj osećaj da ne žive svoj život. Da prosto nemaju vremena za sebe i za svoje ciljeve. Za ono što je njima važno. Nego im nekako život odlazi i troši se na neke stvari koje tako sa strane samo upadaju. I oni nikako ne mogu da zastanu i da vide šta oni u stvari za sebe hoće nešto da odvoje, bilo da je to za neko učenje, za neko razmišljanje, za postavljanje ciljeva i za ostvarivanje ciljeva.
 
I ja uvek predlažem ljudima, da odvoje u kalendaru, da blokiraju dnevno jedan sat za sebe. Ako mogu, naravno. Neki kažu: „Ja mogu kad svi zaspe…“ Neki kažu: „Ja mogu ujutru rano da ustanem, pre nego što svi…“ Ili možda ponekad u nekom danu blokiraju neko vreme u zavisnosti od toga kakav je vaš život i kako možete ali neće se samo pojaviti neko vreme koje je vreme za vas.
 
To je stvarno važno da razumete. Ono neće samo doći. Meni kažu ljudi: Ja nemam vremena za sebe. Pa jesi li odvojio u kalendaru vreme za sebe? „Pa ne, ali kao… čekam da jednog dana imam vremena za sebe“.
 
Neće taj dan nikad doći! Zato je jako važno da vi razumete da morate da odvojite to vreme za sebe da planirate, da imate vremena za sebe. Ja imam svoje vreme za sebe. Ja ležem rano, ustajem rano i onda ti jutarnji sati to su mi sati za mene. Kad se nekad desi da ostanemo negde duže i onda ja kasno legnem, onda se probudim, ne znam, u sedam, meni je već moje vreme prošlo ili ga imam jako malo. I onda osećam to i to mi smeta, jer ja želim da imam vremena da učim, da čitam, da gledam YouTube videe koji su meni inspirativni ili govore o temama koje mene interesuju… Ja jako volim da učim i ako to ne postižem, ja imam utisak da radim samo ono što je za druge važno. I zato ja često, na primer, dozvolim sebi da uzmem samo vreme za sebe. To mi je jako važno. Zato što onda i drugi koji su meni važni imaju benefit od toga, jer ja se onda osećam bolje i mogu bolje da funkcionišem.
 
Tako da i vama predlažem da ako to nezadovoljstvo dolazi od ove tri stvari, kod vas, a to je da imate osećaj da preživljavate, da vas samo melje ta mašina, da dozvolite sebi sat vremena da izađete iz nje, a ako je možda slučaj da ste preopterećeni da vas drugi preopterećuju, da vi sami sebe preopterećujete, zaista razmislite šta vam je važno i da onda nešto pauzirate, nešto jednostavno prestanete da radite i da nešto delegirate. I da, ako vas nešto od uslova života nervira, kao što je, ne znam, na primer, posao, brak ili okruženje, da zaista sednete i zapišete šta je to koje su to male stvari koje, nisu toliko strašne možda jeste, ok, možda negde nekad ćete možda doći do zaključka da morate da date otkaz, ali ne morate uvek, da uzmete te neke male stvari I da se možda već bolje osećate dok ne bude došlo vreme da se prave velike promene.
 
Eto nadam se da vam je ovo bilo korisno za život i za posao. Ako imate neko pitanje, pišite mi dole, ja ću se tome jako radovati! I vidimo se sledećeg četvrtka, ako pritisnete subscribe i zvonce, onda ćete svaki put biti obavešteni, kada ima nešto novo.

0 Shares