18

Okt

2019

KAKO DA IZAĐETE IZ ZONE KOMFORA?

By Slavica Squire In Poučno

Ja sam rođena početkom leta i volim sunce, more i letnje duge dane. Da se ja pitam, leto bi trajalo cele godine i zato, kada dođe jesen, osećam blagu nelagodu i treba mi vremena da se prilagodim novim vremenskim uslovima. A kada postane baš neugodno hladno, onda najradije odem negde gde je leto da ipak uživam koliko mogu. Volela bih da zimu mogu celu da provedem negde gde je toplo i blago, jer mi je lepo i komforno kada je nebo plavo, a vazduh topao. Ipak sam svesna da neki ljude vole zimu i tu je njihova zona komfora.
 
A kako je to u raznim oblastima našeg života? Postoji neki „prostor“ koji nazivamo zona komfora koji nam je izuzetno teško da napustimo. Tako je na poslu, kod kuće, u emotivnom životu, u finansijskom smislu… na sve strane imamo neki okvir iz koga ne bismo da izlazimo a koji se naziva zona komfora.
 
Zona „komfora“ koju tako uporno izbegavamo da napustimo najčešće uopšte nije ni malo komforna. To je ona zona u kojoj nam nije lepo, niti prijatno, ali je zato poznato i „sigurno“. To je ona zona koja natera ljude da kažu: „Ćuti, dobro je!“ ili „Uvek može gore!“ Zato ja ovu zonu zovem „zona poznatog“. To je zona u kojoj možemo da preživimo, ali ne i da napredujemo.
 
Ljudi su prestravljeni od same pomisli da napuste tu zonu, jer je izvan toga neizvesnost, nepoznato i to im uliva ogroman strah. Imaju osećaj da ako napuste svoju zonu poznatog više neće moći da se vrate, kao da će sve što im je poznato da nestane, a oni će da propadnu u neki ponor nepoznatog. Od te pomisli su toliko prestravljeni da ostaju u neprihvatljivim vezama, na poslovima koje mrze i gde loše zarađuju, održavaju međuljudske odnose koji su neprihvatljivi, trpe da ih neko vređa i ponižava… jednostavno se ne usuđuju da iskorače u ponor nepoznatog.
 
Zato ja podučavam ljude da sagledaju tu svoju zonu kao zonu poznatog, a ne kao zonu komfora, jer to nije. Onda ih ohrabrujem da šire zonu poznatog, da rastežu taj prostor, ne da iskorače, nego da malo po malo rastegnu, tako što će širiti vidike, biti radoznali čega još ima okolo. I kada se upoznaju sa nekim ”novim prostorima” onda će lakše u njih zakoračiti, jer nema straha od nepoznatog u tom delu. I tako malo po malo, sve dok ne naprave sebi prostor u koji mogu i da iskorače slobodno, jer im je i to sada poznato, ali im je zaista komfornije i time sebi kreiraju izbor.
 
Šta o tome možemo naučiti od Severnjaka?
 
Dugo godina sam živela u Nemačkoj gde je vreme mnogo hladnije nego kod nas, a leto i lepi dani su još dragoceniji, jer ih ima mnogo manje. Tamo sam naučila da za njih ne postoji uopšte loše vreme, oni kažu da samo postoji neprikladna odeća. Oni veruju da ako se prikladno obuku onda je svako vreme korektno i dovoljno lepo za uživanje, te ih ne sprečava kiša da prošetaju niti sneg da napolju uživaju u prirodi. Dok je kod nas kiša već uzrok za razne zastoje.
 
A onda sam nedavno čula za jednu zanimljivu reč koja postoji samo u finskom jeziku i koja glasi – „sisu“.
 
Ta reč označava jedinstven oblik izdržljivosti, odolevanje izazovima, velikim i malim i unutrašnju snagu koja može da izraste samo iz nedaće.
 
Finci veruju da je potrebno navići se na neprijatnost i da u zoni komfora nema ničeg sigurnog. Oni veruju da ako svakog dana skočite u ledenu vodu, duga ledena zima u jednom trenutku neće predstavljati nikakav problem.
 
Za razliku od većine ljudi, koji požele izlazak iz zone poznatog tek kada im se taj prostor učini skučenim, Finci izgleda ciljano i preventivno treniraju svoj um i telo da se nikada ni ne zadrži u takvoj zoni.
 
Zlatna sredina
 
Možda ćete reći: „Ali Slavice, treba li da skačem u ledeni Dunav da bih se odvažio da promenim posao, grad, okruženje?“
 
Ali ovu priču o Fincima, napisala sam vam samo iz razloga što ponekad zaboravimo koliko smo izdržljivi i otporni i šta sve u životu možemo, samo ako to želimo.
 
Sigurna sam da je neko od vas barem jednom u životu samouvereno izašao na neki ispit za koji nije bio spreman i onda ga položio. Da je skupio hrabrost i telefonom pozvao simpatiju na sastanak i da je rekla „da“! Da je pokucao na vrata neke firme pitajući da li traže radnike i tako dobio posao… Ako ne, onda neko barem zna nekoga kome je to pošlo za rukom.
 
Ništa od toga nije prijatno uraditi. Nespremnost na ispitu stvara ogroman stres, baš kao i mogućnost da će vas osoba koja vam se dopada odbiti i osramotiti vas. Ali da je bolje tapkati u mestu dok se ne stvore „idealni uslovi“, niko ništa ne bi uspeo da napravi od života.
 
Vremenom, nažalost, mnogi ljudi izgube tu mladalačku smelost da isprobaju nešto što je iza horizonta, sposobnost da istrpe neizvesnost koju nosi rizik, ali bez koje nema rasta ni napretka.
 
Da bi se ta smelost povratila, nije potrebno da skačete u ledenu vodu, niti da nađete vremensku mašinu koja će vas vratiti u mladost – potrebno je samo da malo po malo počnete da proširujete zonu poznatog i povećavate je onoliko koliko je vama potrebno da rastete i razvijate se.
 
Zamislite da je vaša zona poznatog elastična kao plastelin i da kad god to poželite možete za nijansu da razvučete njene ivice, a da je ipak održite celom.
 
Onda uzmimo za primer da želite da promenite posao, ali vas je strah promene. „Razvucite ivice“ tako što ćete poslati svoj CV nekoj firmi, obećavši sebi da ne morate čak ni da odgovorite, ako vas pozovu na razgovor.
 
Kad se priviknete na tu ideju, „razvucite ivice“ tako što ćete otići na razgovor za posao, bez pritiska da ga morate prihvatiti. Posmatrajte to kao igru, kao nešto čime ispunjavate slobodno vreme i svoju znatiželju, a onda posle nekoliko puta i posle nekoliko susreta sa nekim drugim ljudima iz nekih drugih firmi, možda ideja o nekom drugom poslu i neće delovati toliko zastrašujućom.
 
I sama sam prošla kroz to, kada sam vagala da li da napustim odlično plaćen posao u jednoj nemačkoj firmi i konačno se posvetim podučavanju i proučavanju NLP-a. Ja nisam tek tako „skočila u ledenu vodu“ i preko noći dala otkaz. O tome sam razmišljala godinama i u tu vodu ulazila polako, pripremajući se, ali nijednog trenutka ne odustajući od svog sna.
 
Za neke korake trebaju vam čizme od sedam milja. Za neke poteze potrebne su godine pripreme. Neke ideje će vam se bolno raspršiti kao baloni od sapunice. Ali svi izazovi koji su pred vama, uvek su korisniji za vas od ostanka u zoni poznatog.
 
Ako ste se nečega u životu zasitili, ako osećate da vam je život koji živite postao tesan i želite nešto da menjate, tu sam da vas podržim, gde god da ste i šta god da trenutno radite. Zbog vas sam i kreirala Online program ličnog prosperiteta koji je komforan utoliko što tokom šest meseci uz moju podršku možete da radite na sebi gde god to poželite i kad god vam vreme dozvoljava, ali koji će vam pomoći da napustite nekorisne stare obrasce koje ste prerasli i počnete da živite svoj život iz snova.
 
Iskoristite promotivni period koji traje do 25. oktobra i prijavite se po posebnim pogodnostima putem ovog linka.
 
Za vaše najviše dobro od ❤️
Slavica