KADA SU OKOLNOSTI PAMETNIJE OD NAS

Kaže se često da samo upornost pobeđuje. Slažem se samo delimično sa tim, jer zaista nekada upornost može da bude i put u propast. Moj učitelj Tom Best mi je često umeo reći da su okolnosti nekada pametnije od nas. I trebale su mi godine da to shvatim.
 
Da li ste nekada nešto toliko jako želeli da ste, posle niza neuspelih pokušaja da do toga i dođete, ostali potpuno iscrpljeni? Ili ste možda nekada pomislili za nešto da je toliko dobra ideja te ste uporno želeli da je ostvarite ali jednostavno, šta god da ste radili, nije išlo, a vi ste se iscrpeli.
 
Nekada stvari prosto ne idu glatko i sve više verujem da, kada naiđem u životu na vrata koja mi se ne otvaraju, onda ona nisu namenjena meni. Tada iskoristim svoju upornost da produžim dalje, pustim ono što sam planirala, prigrlim ono što tek dolazi i imam strpljenja. Iako stvari nekada deluju beznadežno, baš tada verujem da su okolnosti pametnije od mene, da je i čaroliji potrebno vreme da me dovede do pravih vrata gde me čeka nešto divno i savršeno, baš za mene. Tada samo osluškujem i pažljivo idem dalje.
 
Univerzum nam, kažu, ne daje ono što tražimo mislima, on nam daje ono što zahtevamo svojim delima i emocijama, ono u šta čvrsto u sebi verujemo da zaslužujemo.
 
Često se dešava da želite nešto za šta ste sigurni da bi vas usrećilo i u potpunosti ispunilo, nešto za šta mislite da ne tražite mnogo jer većina ljudi oko vas možda to već ima, nešto što mislite da zaslužujete, jer toliki ste truda u to uložili ali ono vam sve više izmiče i svakim korakom koji napravite biva sve dalje.
 

Zašto?

Zato što nije stvar u tome što se vi trudite već je problem u tome što pokušavate da kontrolišete sve. Tada, a da toga niste ni svesni, radite sve ono što vas vodi dalje od vašeg cilja sve dok ne padnete potpuno iznureni.
 

Kada stvari ne funkcionišu nikako, prestanite da se trudite!

Možda ste i vi nekada čuli kako ljudi kažu da im se nešto ostvarilo upravo kada su odustali, kada su prestali više oko toga da se trude? Ovu rečenicu sam bezbroj puta čula i dok se sama nisam uverila u njenu istinitost nije mi baš bilo sasvim jasno kako je to uopšte moguće. Verovala sam, čak i onda kada dođemo do tačke gde nema dalje, da će mi dodatni trud koji uložim pomoći da prepreku prevaziđem. I tako se neke stvari u mom životu od silnog truda nikada nisu ostvarile, a da ja nisam razumela zašto i mislila sam da je to nepravda. Ali nije! Vremenom sam naučila da ukoliko žarko želim nešto što do sada nisam imala, potrebno je da preduzmem korake koje do sada nikada nisam, a ne da neprestano pokušavam sve da kontrolišem. To je mnogo naporno i frustrirajuće kad shvatimo da neke stvari ne idu tako.
 

Zašto mi uopšte neprestano pokušavamo da držimo stvari pod kontrolom?

U pitanju je strah. Strah koji je duboko ukorenjen. Strah od života i od onoga „šta će biti ako ne bude sve onako kako sam zamislila“. Uz divne učitelje i bogato životno iskustvo, s godinama sam shvatila da i onako nikada sve što sam ostvarila nije se desilo baš onako kako sam zamislila, pa zašto onda i dalje živeti pod tim strašnim pritiskom da put do cilja, a i sam ishod mora biti baš onakav kako ga ja smislim. Treba imati mentalne i emocionlne snage za poverenje u život, u univerzum (nazovite to kako je vama drago) i dozvoliti da nas ponekad neki deo našeg puta vodi tako da sve bude i lakše i lepše možda, ko zna.
 
Danas kad primetim da nešto ne funkcioniše, u nekom trenutku to vidim kao priliku da se prepustim i da iskoristim kao mogućnost da uradim nešto novo, nešto neočekivano i možda još zabavnije. Prilika da krenem iz početka, bez očekivanja, ali sa verom da će sve biti ok ukoliko budem dozvolila da me nosi neizvesni talas energije manifestacije mojih snova, a ne da tvrdoglavo guram u suprotnom pravcu.
 
Ali važno mi je da me razumete pravilno, jer ja i dalje veoma precizno imam zacrtane svoje ciljeve, samo sam sada otvorena za sve mogućnosti koje mi univerzum pruža, sve prilike i nepoznate pravce u koje imam poverenja da će me odvesti tamo gde zapravo i treba da stignem. Jer danas znam da su okolnosti pametnije od mene, imam već dobro iskustvo sa tim.
 

Just go with the flow!

Nije lako pomeriti fokus, pustiti kontrolu, ali ako niste spremni da rizikujete i da se sami uverite kuda vas vaše putovanje može odvesti, razmislite… možda to i nije nešto što toliko žarko želite, a možda samo nije ono najbolje što može da vam se desi. Ne postoji, verujte, drugi način da saznate koliko daleko možete stići osim da odbacite svoja očekivanja i da dozvolite da vam se čarobni putevi ostvarenja prosto sami otkriju.
 
Onog momenta kada sam prestala da držim uzde i da pokušavam da nateram stvari da se dese, počela sam da primećujem život koji se oko mene odvija i teče u različitim pravcima, da primećujem odškrinuta vrata i šanse koje su za mene nekada bile potpuno neprimetne, ali su lakše i bolje od onih koje sam ja videla, ili predvidela. Kada mi danas nešto ne ide po planu i neke stvari dolaze potpuno neočekivano, treba mi malo vremena da se saberem, a onda znam tačno šta mi je činiti… Zahvalim se i idem dalje, nastavim da tražim svoj pravi put do cilja. Ne očekujem ništa, prihvatam sve!
 
Zakoračila sam pre mnogo godina na svoj „put heroja“, na kome sam srela mnoge svoje strahove i porasla uz divne učitelje i snažna životna iskustva. Iako tada nisam znala šta me na tom putu čeka, nije mi žao i sve bih opet ponovo, jer stigla sam tačno na ono mesto koje je mene čekalo, na kome sam srećna i na kome sam ono što jesam. Jedan delić svog iskustva pretočila sam i u knjigu “Najbolja osveta od svih je SREĆA” u koju možete “zaviriti” OVDE.
 
Za vaše najviše dobro
Od srca,
Slavica