IMA LI RAD NA SEBI I TAMNU STRANU?

Ostvareni da… ali usamljeni

 

Oduvek mi je bilo važno da budem samostalna. Jednostavno sam takva, postavim sebi cilj i ostvarim. Često mi se desi i da padnem na nos, nije da nije. Ali nema veze, idem dalje. Jednostavno mi je važno da živim svoj život najbolje što mogu, da iskoristim svoj potencijal, jer život je kratak. Želim zaista da iskoristim ono što mi je dato i sve svoje polaznike, prijatelje i poznanike savetujem da se odvaže i da se ostvare. Idite za onim za čim vam srce gori. Ono što se nekome čini dobro za njega, nagovara na to sve ostale, te je tako i sa mnom.

 

Mada moram priznati da sam malo uzdržanija u poslednje vreme. Jednostavno posmatram društvene promene oko sebe i imam utisak da su mnogi ljudi danas svesniji, i sve više ljudi stvarno ide za svojim snovima. Što je predivno!

 

Opet s druge strane svesna sam da su ljudi često veoma usamljeni, da nisu sposobni za vezu i da nemaju volje za društvom i zajedništvom. Ni ja nisam ništa bolja.

 

Predpostavljam da postoji neka tajna veza između našeg ličnog razvoja, težnje da se ostvarimo i naša sve manja kompatibilnost sa drugim ljudima koja nastaje kao sporedni efekat tog razvoja.

 

Rad na sebi ima svoju tamnu stranu

 

Primećijem to po sebi, jer sam se u poslednjoj deceniji mnogo bavila sobom, kreirala i ostvarila svoje snove i mnogo sam više gledala šta se dešava u meni unutra nego oko mene, spolja. Mnogo bolje sam sebe upoznala i mnoge stvari naučila da prihvatim i volim kod sebe. Sada primećujem kod sebe tendenciju da očekujem to isto i od drugih ljudi. Jednostavno vidim sada mnogo toga što ranije nisam primećivala. Npr. kada ljudi o sebi govore u trećem licu ili drugom, to je sada za mene jasan znak depersonalizacije i unutrašnje udaljenosti od samog sebe, neshvatanja i neprihvatanja. I odmah pomislim, kako bi trebalo više da govori o sebi u prvom licu. Ili primetim kako neko sudi o svemu i svačemu i odmah pomislim kako osoba ne živi baš svesno svoj život. Shvatim da živi nametnut život svojih roditelja, ili svog muža, svoje žene ili sredine… Ili ovaj se potpuno posvetio svom poslu… i tako…

Kako nam rastu zahtevi prema samim sebi, tako rastu i prema drugim ljudima u našem okruženju, to je prirodno.

 

Ponekad se pitam da li ovoliko bavljenje sobom na kraju od nas stvarno pravi bolje ljude? Postajemo li neko ko ima više razumevanja, dobrote, neko ko je spremniji da pomogne, mekši i ljubazniji. Postajemo li osoba koja se bolje odnosi prema drugima, i kojoj je sve lakše da sa drugim ljudima bude u kontaktu? Jesmo li mi onda osoba koja ume svoje veze lako da održava dugoročno, zadovoljavajućim u kojima se nesmetano razmenjuje?

 

Da zaista mislim da je važno da se ostvarimo i osamostalimo i da postanemo najbolja verzija sebe, ali pri tome ne smemo da zaboravimo jednu veoma važnu stvar: Mi smo društvena bića, neophodna su nam zajedništva, saradnja, druženje… To je genetski u nama usađeno. I dugoročna psihološka istraživanja su pokazala da su najvažniji faktori sreće u životu ustvari kvalitene veze. Pokazalo se da su ljudi koji su srećni u braku zdraviji i da žive duže. Kao i ljudi koji su na neki način društveno povezani.

 

Na žalost ipak trend ide u suprotnom pravcu. Postajemo sve više nezavisni. Niko nam ne treba da preživimo, svako je za sebe samostalna ekonomska jedinica. Nema više starih vremena kada je celo selo moglo da preživi ako se pomažu medjusobno. Zajedništvo je bilo pitanje preživaljavanja, zato smo još uvek programirani na zajedništvo i druženje. Ali danas to više nije pitanje preživljavanja, to je danas postalo luksuz. Jer možemo i bez toga, mi možemo danas i bez drugih da živimo. S obzirom da je zajednica ponekad i naporna, mnogi se danas odlučuju da ipak idu svojim putem sami.

 

Ako se upustim sa drugim ljudima to možda obogaćuje moj život, ali sve se nekako komplikuje. Ne mogu više za sebe da odlučujem, moram da uzmem njih u obzir, moram da izdržim kada neko baš nije u najboljem izdanju. A uz to još idu i svi konflikti i neslaganja koja se pokažu vremenom. I sve ovo važi za vezu između dvoje ljudi, bilo da se radi o ljubavnoj vezi ili o prijateljstvu, svejedno.

 

Ako se na primer pridružim nekom udruženju ili nekoj grupi, onda to sve postaje još komplikovanije. Jer ne samo da moram da trpim jednoga, nego mnoge u isto vreme. Koliko god da je to začuđujuće, u ovakvim situacijama je lakše ljudima koji nisu toliko radili na sebi, jer oni ne razmišljaju u toj meri o sebi, niti o drugima. U odnosima sa drugim ljudima je jednostavnije kada nam je moguće da druge pustimo da budu onakvi kavi su. Jer ako radimo na sebi, naši zahtevi prema drugima su visoki, što nam otežava odnose.

 

Stres kao faktor usamljnosti

 

Verujem da je stres još jedan razlog za usamljenost. Mi često i nemamo vremna jedni za druge. Ljudi naporno rade, imaju uzbudljive hobije, intenet nas poziva da se satima, danima, nedeljama bavimo interesantnim temama. Kad imam vremena još i da se družim sa nekim? Svakako je to dobar izgovor, da nemamo vremena za prijatelje. I kao što zaključuje junak iz filma „Into the Wild“ koji se izgubio u samoći tražeći sebe: ”Sreća je realna, samo ako se sa nekim deli”.

 

Kako je sa tobom? Osećaš li se ti ponekad usamljeno? Da li ponekad imaš želju da se družiš, da sa nekim čavrljaš ili nešto preduzmeš? Ili momentalno i nemaš dobre prijatelje na koje možeš da se osloniš?

 

Ako je tako, onda je to zbog toga što naše društvo zaista danas podržava usamljenost. A možda je tako zato što si se radeći na sebi udaljila od drugih ljudi. Ako pogledamo na primer veliki grad, kao što je Beograd, onda shvatimo da ima toliko domaćinstava u kojima živi samo jedna osoba, sama, kao nikada do sada. Ljudima je očigledano sve teže da se upuste u vezu sa nekim i da tu vezu grade i sačuvaju.

 

Ljudi su sve nezavisniji jedni od drugih. To ima i dobre strane, ali ima i svoju cenu. I dalje mislim da je nezavisnost i ostvarenje sebe i svojih snova veoma važna stvar u životu. Ali možda je istovremeno važno da radimo na svojoj sposobnosti da gradimo i održavamo veze. Da nam se ne desi da smo se ostvarili poslovno ali postali usamljni i nesrećni.

 

Sreća je realna samo kada se deli, ali zato moramo da budemo neko ko rado deli i sa kim neko rado deli.

 

 

Kako privući i sačuvati ljubav je naslov knjige koju možete besplatno da skinete sa mog sajta i koja će vam dati neke ideje kako da ostvarite i sačuvate vezu i da živite ispunjenije, zdravije i srećnije.

 

Za vaše najviše dobro od srca ❤️
Slavica Squire