10
mar
2023
Kako biste opisali svoju sadašnju fazu života? Kakva ste vi osoba trenutno? Da li ste trenutno najbolji mogući suprug ili supruga svom partneru, najbolji sin ili ćerka, najbolji prijatelj, najbolji kolega ili šef…? Kako sada vaš život izgleda u odnosu na ono kako ste nekada davno zamišljali budućnost? Jeste li nadmašili svoja očekivanja ili imate osećaj da ste ipak ostvarili manje nego što ste priželjkivali? Ukratko, da li ste već postali najbolja verzija sebe? Ima li kod vas još prostora za napredak?
To pitanje ne postavljamo sebi često. Obično smo fokusirani na svakodnevicu, male ciljeve koje sebi postavljamo tokom dana, poput toga da završimo planirane zadatke za taj dan, odemo u kupovinu, napravimo večeru… Međutim, nije nikakav luksuz da sebi povremeno date prostora, kako biste se izmakli iz tako uskog fokusa i posmatrali širu sliku. A nije lako razmišljati o svom životu i o sebi kao osobi i procenjivati svoj napredak kao ličnosti i zato se većina ljudi time i ne bavi već dobacuju do večere ili eventualno razmišljaju za sutrašnji dan.
A da li je moguće promeniti se? Ja verujem da jeste, a to potvrđuju moja iskustva u radu sa klijentima kao i mnogobrojna istraživanja. Ono što je ključno potrebno za progres je da se ljudi pozabave svojim identitetom i preispitaju iskreno sve što znaju o sebi.
Ko ste vi zapravo?
Kako znate da ste vi vi? Odakle vaš identitet potiče? Jedan od izvora je naša lična istorija, odnosno identitet kog se sećamo. Na primer, ako za sebe mislite da ste loš odbojkaš, to verovatno znači da ste u prošlosti igrali odbojku i često gubili u mečevima, pa ste na osnovu sećanja kreirali takvo uverenje o sebi. Zatim, postoji i naš reflektovani identitet, odnosno ono što smo o sebi čuli od drugih. Primera radi, ako su vam drugi često govorili da niste neko ko ume dobro da sluša, vremenom ćete poverovati u to i smatraćete nesposobnost pažljivog slušanja karakternom crtom.
Slično je i sa programiranim identitetom – onim delom naše ličnosti koji je direktno oblikovan u našem najranijem detinjstvu. Ovakvo programiranje obično počinje kada smo vrlo mladi i nosimo ga tokom celog života. Ako su vam roditelji stalno govorili da ste pametni i sposobni, to ćete verovati o sebi. Ako su vam govorili da ste nemirni, glupi, nemogući… sve to ćete kasnije verovati o sebi i predstavljaće ono što ćete smatrati svojim identitetom i to u šta verujete će postati vaša sudbina.
A kako možete da promenite svoj identitet, odnosno ono što o njemu verujete, a time i da promenite tok svoje sudbine?
Točak promene
U svojoj knjizi “Triggers” (u slobodnom prevodu “Okidači”) čuveni leadership coach Marshall Goldsmith, vrhunski stručnjak za menadžment, daje jedan vrlo praktičan i zanimljiv alat, koji sam poželela da podelim sa vama.
Reč je o “Točku promene”, modelu koji može da vam pomogne da promenite najrazličitije oblasti svog života.
Evo slikovitog prikaza ovog modela:
U prvom kvadrantu točka promene (gore desno) je stvaranje pozitivne promene. Bez obzira na cilj vaše promene, pitanje koje treba sebi da postavite je šta je to što želite da radite drugačije. Ako želite da živite zdravijim životom i poboljšate svoju kondiciju, treba da kreirate novu naviku, ako želite da budete uspešniji na poslu, možda treba da osmislite efikasniji raspored aktivnosti i slično.
Međutim, ponekad je u želji za promenom i stvaranjem nekih novina u životu lako zaboraviti na one stvari koje su dobre i koje treba da sačuvamo. Neki ljudi usmereni isključivo na zaradu, zaboravljaju da treba da sačuvaju zdravlje. Drugi u strastvenim nastojanjima da unaprede svoj posao, zanemare ljubav i slično. Zato je drugi kvadrant (dole desno) izuzetno važan za svako razmišljanje o promeni. Ključno pitanje za ovaj deo točka je šta je ono što, bez obzira na promene kojima težite, želite da zadržite u svom životu.
S druge strane, ako se samo fokusirate na stvaranje i čuvanje, a ne eliminišete ništa iz svog života, postaćete preopterećeni. U vaš život će stalno ulaziti sve više stvari, a iz njega ništa neće izaći i zato je izuzetno važno da razmislite šta je ono čemu više nema mesta u vašem životu. To je pitanje koje se odnosi na treći kvadrant točka promene (gore levo) – eliminaciju. Šta je to što vam više uopšte nije potrebno i što vam samo otežava život? Šta je to što bi trebalo manje da radite ili potpuno izbegavate? Neke stvari jednostavno više nemaju mesta u vašem životu.
Ipak, uvek će biti i stvari koje će vam smetati i koje ćete želeti da promenite, ali nećete moći. Što više energije gubite na bezuspešne pokušaje da ih izmenite, to ćete imati manje energije da menjate ono što zaista možete i čemu stvarno treba da se posvetite. Zato četvrti kvadrant (dole levo) obeležava sve ono što ne možete da promenite, jer nije do vas i treba da prihvatite i pomirite se s tim.
A kako ćete znati da ste na pravom putu?
Kada krenu u proces promene, mnogi ljudi sebi postavljaju ogromna očekivanja. Neprestano se fokusiraju na sve ono što ne mogu da promene, umesto da se bave onim što mogu. Iz tog radikalnog pristupa, rađa se i perfekcionizam, koji retko kad daje dobre plodove. Jednostavno, ako smatrate da je samo savršeno dovoljno dobro, sebe osuđujete na neuspeh.
Goldsmith daje jedno jednostavno pitanje koje može u trenutku da vas izvuče iz preterane samokritičnosti. Ono glasi: Da li sam dao / dala sve od sebe?
Lepota ovog pitanja je u tome što se zahvaljujući njemu fokusiramo ne na ono što ne možemo da promenimo, nego na našu moć da menjamo stvari. Nekada su te promene postepene, a nekada drastične, ali u svakom slučaju, pitanje koje sebi postavljate jeste: da li sam dao sve od sebe?
Ako nikako ne uspevate da se oslobodite samokritičnosti i ne izlazite iz začaranog kruga bavljenja nerešivim problemima, veliko otrežnjenje za vas može biti jedna jednostavna vežba:
Zamislite da imate 95 godina i da shvatate da se bliži kraj vašeg života. U tom trenutku, dolazi vam anđeo i daje vam priliku da se vratite kroz vreme i date samo jedan savet mlađem sebi.
Koji bi to savet bio?
Serija istraživanja koja su obuhvatila više od 2.500 penzionera u staračkim domovima pokazala je da je glavni savet koji su ljudi imali za sebe u mlađim danima taj da budu srećni sad. Trebalo je da prođe mnogo godina, pa da shvate da su toliko zauzeti jurnjavom za stvarima koje nemaju, da su zaboravili stvari koje imaju. I zaista, vaša mantra ne treba da bude: “Biću srećan kad rešim ovaj problem, kad promenim posao, kad smršam, kad se venčam, kad dobijem dete…” i tako dalje, nego da budete sretni SADA bez obzira na sve.
Tada će i sve promene na kojima u životu radite samo doprinositi kvalitetu vašeg života, umesto da vas stalno dovode u sumnju.
Nije lako menjati nešto u svom životu. Da jeste, svačiji život bi bio savršen i ne bi bilo problema na ovom svetu.
Ali, kada znate šta je vaš cilj, šta je vaš glavni razlog zbog kog vam je potreba potrebna i kada posedujete sve potrebne alate i tehnike da se za taj korak pripremite, onda sve postaje mnogo lakše.
Zato smo moj tim i ja odlučili da svima omogućimo da jedan od najpopularnijih treninga – Coaching Starter ponudimo u online obliku. Sada možete gde god da ste i kad god vam vreme dozvoljava da izučavate osnove coaching-a, fantastične grupe veština koja ljude osposobljava da budu bolja podrška drugima, ali i da se i sami s uspehom nose sa životnim izazovima, napreduju i razvijaju se.
Trenutno je u toku upis Online Coaching Startera i ja vas pozivam da se prijavite i tokom puna dva meseca iz udobnosti vašeg doma, uz našu stručnu podršku ovladavate coaching veštinama.
Rezervišite svoje mesto putem ovog linka.
Za vaše najviše dobro od ❤️
Slavica
