SLOBODNO KAŽITE NE!

Možete li da kažete NE, npr. u sledećim situacijama:
 

• kada vas neko po ko zna koji put moli da uradite nešto što ne želite,

 

• kada treba ponovo za nekoga da preuzmete neprijatan posao,

 

• kada vas neko ponovo moli da mu pozajmite novac, iako znate da vam nikada ne vraća,

 

• kada vas deca mole da ima date džeparac unapred, jer su već sve potrošili, ili

 

• kada nemate volje da idete na neki porodični sastanak na kome unapred znate da će se završiti svađom.

 
Sasvim je ok da smo ponekad spremni svoje potrebe i interese da zanemarimo i da budemo drugima na usluzi, no svako nekada dođe do tačke u kojoj mu je potrebno da odbije neku molbu. Ako upravo sa tim imate poteškoća onda je ovaj članak pravo štivo za vas. Ovde ću vam dati nekoliko ideja koje će vam pomoći da vam bude lakše da kažete NE.
 
1. Budite slobodni da zamolite za malo vremena za razmišljanje. Ne morate odjendnom da kažete ni DA ni NE, čak iako bi to onaj drugi rado hteo. Najčešće se dešava da nam ljudi saopšte neku situaciju i zamole nas za nešto na brzinu i dok trepnemo pristali smo na nešto što će da nas košta sate i sate, a uopšte nam nije do toga. Zato je jako važno da damo sebi bar momenat vremena, da analiziramo situaciju. Za to vreme odgovorite u sebi na pitanja kao npr.:
 

• Šta moram tačno da uradim, koji ustupak da napravim, šta treba da dam?

 

• Želim li to da uradim, da dam ili ne?

 

• Koliko vremena, snage, energije i volje trenutno imam čak i za sebe?

 

• Šta ću morati da zapostavim ako ovo prihvatim?

 

• Ko je ta osoba uopšte koja me moli za uslugu? Kakav je značaj te osobe za mene? U kakvim smo odnosima?

 

• Koliko često sam već uradila nešto za ovu osobu i želim li to još jednom?

 
Možda možete da napišete neke od ovih pitanja na lepljive ceduljice i zalepite ih negde u vidnom polju. To može da vas podseti da ne govorite automatsko DA, već da prvo zatražite vreme da se svesno pozabavite situacijom.
 
2. Istražite zašto vam teško pada da kažete NE. Mnogim ljudima je teško da odbiju nečiju molbu, i za to postoje različiti razlozi. Kada nam postane jasno o čemu se zapravo radi i šta to nama lično otežava, onda nam je lakše da prevaziđemo te strahove, nedoumice, itd.
 
Evo nekoliko primera zbog kojih je verovatno prečesto govorimo DA:
 

• Strah da ćemo biti odbijeni i da ljudima nećemo više biti dragi. To je strah koji imamo, podjednako u krugu prijatelja i u porodici, ali i na poslu. Mnogi od nas još od malih nogu imaju iskustva da smo ljudima bili dragi samo onda kada smo im bili od koristi. Danas, kao odrasla osoba, možemo da prepoznamo tu igru i ne moramo da učestvujemo u njoj. Ono što je sigurno jeste to da nikada ne možete postići da svima budete dragi – čak ni onda kada sve radite da to postignete. Odlučite svesno da ne morate biti dragi nekome, ko vas ne voli, samo zato što ne radite sve što on ili ona od vas traži. Promišljeno izaberite prijatelje i ljude koji su vam važni.

 

• Strah od konsekvenci – to je strah koji je opravdan. Ne reaguje svako prijatno kada ga odbijete. Može svakako doći do konflikta, a u poslovnom okruženju možda se plašite i da ćete izgubiti posao. Ovde je veoma važno da situaciju realno procenite. Stvarno postoje situacije u kojima treba reći DA, no one su mnogo ređe nego što imamo osećaj. Već ste mnoge konflikte iskusili u životu i znate da su oni sastavni deo svakog zajdništva, zar ne?
   

• Ako stalno radite sve što se od vas traži iz straha od reakcije drugih, onda potpuno gubite svoju samostalnost.

 

• Ne želimo da budemo egoisti – uzrok ovome su naše vrednosti. Nema razloga da se plašite da ćete odmah postati egoista samo zato što ne skačete odmah čim neko nešto od vas traži. Sama činjenica da se toga plašite je dokaz da razmišljate na tu temu, a pravi egoisti nemju ideju o tome da to jesu. Naravno može da se desi da vam to neko prebaci, no samo zato što vam to neko kaže, ne mora da znači da to tako i jeste! Prebaciti nekome da je egoista je veoma delotvorno, ako želimo nekoga da nateramo na nešto. Ali vi nemojte nasedati na taj pokušaj manipulacije. Vi najbolje znate koliko toga činite za druge i svest o tome može mnogo da vam pomogne. Ako ste nesigurni po tom pitanju, onda možete da upitate nekoga ko vas dobro poznaje, a znate da ste mu dragi i da će biti iskren.

 

• Želja da budemo potrebni – ovaj uzrok je često u našem nesvesnom i nije ga lako prozreti. Biti za druge tu, biti potreban, biti nekome od pomoći – sve ovo prija mnogim ljudima. I stvarno je lepo biti u situaciji da drugima učinimo nešto dobro. Važno je samo da ne izgubite balans i da ne razvijete takozvani sindrom dobročinitelja, jer ćete u tome sami „pregoreti“, pošto nemate više resursa za sebe.

 

• Strah da ćete nešto propustiti – ovo je aspekt koji se često previdi, a odlučujući je. Posebno u oblasti slobodnog vremena, a takođe i u poslovnim ili porodičnim prilikama, mnoge pokreće potreba da nešto ne propuste. Zato moraju da budu prisutni na svakoj proslavi, sastanku ili događaju. Preuzimaju usluge i zadatke samo zato što veruju da će tako biti u toku i da će nešto propustiti ako to uradi neko drugi umesto njih. Ovde pomaže samo jedno, a to je naučiti kako da se postave prioriteti. Razmislite o tome šta vam stvarno pričinjava zadovoljstvo, gde stvarno dobijate nešto i trenirajte korak po korak da tu i tamo neki poziv odbijete, ili da ne učestvujete u nekom događaju i videćete da život ide dalje i onda kada vi niste svuda i „začin u svakoj čorbi“. Tada ćete dobijeno slobodno vreme moći da upotrebite kvalitetnije.

 
Pored ovih unutrašnjih uzroka, činjenica je da nam drugi ljudi baš ne olakšavaju da kažemo NE, što je razumljivo jer oni žele da im mi ispunimo zahtev. Evo nekoliko manipulativnih strategija onih koji žele da nas navedu na nešto: griža savesti, ucena, pritisak, „prepad“, „pohvale“, saosećanje i još mnogo toga.
 
Ovde pomaže samo jedno: manipulativne strategije prepoznati i raskrinkati. Pažljivo razmotrite šta neko od vas hoće i koja sredstva primenjuje da to postigne. Ovde vam pomaže prva ideja – vreme – da dobijete odstojanje i da možete da prepoznate sredstva koja sagovornik koristi. Kada ste prepoznali strategiju onda možete prijatno, a veoma jasno da nastupite:
 

• „Osećam se trenuntno pritisnuto, jer na prepad očekuješ od mene odluku. Daj mi molim te deset minuta i saopštiću ti šta sam odlučila.“

 

• „Imam razumavanja za to što ti se neće dopasti ako ja sada kažem NE i zbog toga ne želim da imam osećaj griže savesti.“

 

• „Vaša pohvala me raduje, a ovo ipak neću moći danas da završim za vas.“

 
3. Koju cenu plaćate kada kažete DA? – Ako postanete svesni koliko vas košta to što često kažete DA nego što biste želeli, onda će vam lakše pasti da tu i tamo počnete ponešto i da odbijate. Cena za prebrzo DA može na primer da bude:
 

• Malo vremena, snage i energije za svoje projekte ili za ljude za koje biste radije nešto učinili.
• Stres, jer često te nove obaveze se sumiraju sa onima koje već ionako moramo da završimo.
• Ljutnja na sebe jer smo previše popustljivi.
• Posle izvesnog vremena se javlja i gorak osećaj da smo iskorišćeni.

 
Iako se međuljudski odnosi ne mogu procenjivati po ekonomskim kriterijumima, ipak je dobro da je odnos negde izjednačen, koliko toliko. To važi podjednako za posao, kao i za prijateljstvo o porodicu. Ako stalno više dajete nego što dobijate, postaćete nezadovoljni. I ovde važi – pobrinite se za sebe tako što ćete da pojasnite šta to vama znači da učinite nešto za druge. Ljudi kojima je teško da kažu NE zapostavljaju svoje potrebe što vodi u nezadovoljstvo.
 
Vi ste važni! Vaše vreme je važno, kao i vreme drugih, vaša snaga nije bezgranična i vi imate pravo, kao i svako drugi, da se dobro brinete o sebi!
 
4. Dozvolite sebi da kažete NE – Kada postanete svesni da za svako NE koje niste rekli morate da platite određenu cenu, onda vam možda postane lakše da krenete da mislite na sebe.
 
Vi možete da odbijete nešto i da i dalje budete dobar čovek. Niko ne može uvek drugima da bude na usluzi. Lako je prebaciti nekome da je egoista, ali briga o sebi nije egoizam, već je prirodna potreba za samoodržanjem. Drugima možete dajete tek onda kada imate dovoljno energije i snage – a pre svega onda kada rado radite ono za šta ste zamoljeni.
 
To je vaše pravo i zato dozvolite sebi da kažete NE! Nemojte čekati da vam drugi daju dozvolu, jer upravo oni koji od vas nešto hoće, nemaju interesa da se vi brinete o sebi.
 
5. Naučite nežno da kažete NE – važno je da kada kažete NE budete veoma jasni, ali ne grubi. Ako ne želite nešto onda kažite to tako jasno da ne dođe do nesporazuma. A to se može uraditi veoma nežno i prijatno, kako vaše NE ne bi nekoga povredilo.
 
Ovde imate neke od mogućnosti kako možete da sa uvažavanjem kažete NE:
 

• Obrazložite NE – nemate razloga da se opravdavate, a možete da obrazložite svoje NE. To olakšava drugima da prihvate. Kao npr. ako koleginica želi da sedne za vaš sto gde ste trenutno u poverljivom razgovoru sa nekim, onda možete da kažete: „Rado u svako doba, samo trenutno NE, jer razgovaramo o nečemu što je veoma lično.“ Ovde možete takođe da zamolite za razumevanje i obzir, i tako motivišete Ne i sa druge strane. Tako postaje jasno da NE nije upućeno osobi, već ima druge razloge.

 

• Pokažite razumevanje – tako će NE da deluje mnogo mekše. Kažite ovako nešto: „Stvrano vidim da si u stresu i na žalost neću moći da ti pomognem danas.“ Ili „Vaš tim je baš pod pritiskom. Na žalost, mi ne možemo nikog iz našeg tima da prebacimo da vam pomogne.“

 

• Zahvalite se – lep je gest da se zahvalimo što drugi imaju poverenja u nas i žele da nam povere neke obaveze: „Osećam se počastvovano što ste mislili na mene i moram da priznam da je moj kalendar komplet pun i da to sada ne mogu da prihvatim.“

 

• Humor – u nekim situacijama je humor izvanredna prilika da se zapakuje NE. Samo pažljivo, ne razume svako svaku vrstu humora podjednako!

 

• Ponekad je delimično NE dovoljno – nekada nije ni potrebno da kažemo striktno ne. Možda danas stvrano nemate vremena, ali biste zaista rado sutra preuzeli zadatak na sebe, onda to možete tako i da kažete. Ili ste možda spremni da preuzmete neki deo, onda to i ponudite.

 

• Ponudite i vi nešto – moguće je da i vi date neki predlog, možda mu date ideju kako da reši svoju situaciju. Time ćete pokazati da vam je stalo iako ne stojite na raspolaganju.

 
Po pravilu je dovoljno da konsekventno ostanete pri svome NE. Ipak ima ljudi koji – pogotovo kada nisu navikli od vas da čuju NE – veoma tvrdokorno pokušavaju da vas „obrlate“. Ovde morate onda biti veoma jasni i možete takođe spomenuti da ste svesni manipulativne strategije koju koristi:
 

• „Pokušavaš na svaki način da me dovedeš u situaciju da kažem DA – žao mi je, ali ovoga puta to neće proći.“

 

• „Izgleda da je Vama jako važno da me navedete da se predomislim. Na žalost, mogu samo još jednom da ponovim da danas to neću moći da uradim.“

 
Za kraj, još razmislite kako vi reagujete kada vam neko kaže NE: Možete li to da prihvatite ili pokušavate da ga nagovorite da pristane? Da li je vama u redu kada drugi odbiju neku vašu molbu ili se osećate povređeno i uvređeno? Umete li sa razočarenjem da izađete na kraj ili pobesnite?
 
Ako na ovo pitanje iskreno odgovorite i poradite na sebi na temu „svako ima pravo da kaže NE“ onda će i vama u budućnosti biti lakše da iskoristite to pravo za sebe.
 
A od neprocenjivog značaja može vam biti vladanje alatima komunikacije, tako da svoje „Ne“ izgovorite na način da vas drugi ljudi razumeju na pravi način i da možete bez griže savesti da sami određujete svoje prioritete. Njih već duže od jedne decenije podučavamo na Coaching Akademiji, u okviru coaching edukacija namenjenih ljudima koji profesionalno bave coaching-om, ali i svima koji žele da nauče kako da ciljano i uticajno komuniciraju i budu bolji roditelj, partner, prijatelj, kolega, šef… ukratko – bolji ljudi.
 
Test-vožnja kroz svet coaching veština je Coaching Starter koji se odvija UŽIVO preko Zoom aplikacije + online lekcije u zatvorenoj Facebook grupi u trajanju od 6 nedelja. Upis je u toku a prvoj lekciji moćićete da pristupite već 23. septembra.
 
Svoje mesto možete rezervisati OVDE.
 
Za vaše najviše dobro od ❤️
Slavica