4 TAKTIKE ZA OSLOBAĐANJE OD STRAHA

Dragi moji, često mi pišete i pitate me kako da se oslobodite straha u izazovnim životnim situacijama i moram da vam kažem da vas potpuno razumem, jer se i meni dešava da me obuzmu negativne emocije i uznemirenost. Zato sa vama u o ovom videu na mom YouTube kanalu delim četiri taktike koje meni mnogo pomažu u takvim situacijama da brzo povratim mir, optimizam i samopouzdanje. Pogledajte ga ovde:
 

 
A ako vam više odgovara da čitate, u produžetku je transkript videa:
 
Zaista je istina: i mene ponekad uhvati strah i osećam napetost. I zato u ovom videu ja želim sa vama da popričam o tome koje su to četiri strategije koje ja koristim da jako brzo smanjim napetost i oslobodim se straha i idem napred.
 
Sigurna sam da će vam biti korisno.
 
Prošla godina je bila puna takvih trenutaka za mene. Imala sam jako puno momenata u kojima sam mogla zaista ovo da vežbam i da se dokaže da je ovo stvarno fantastično, da radi, da pomaže.
 
Strah je, u stvari, normalna stvar. Nama je to usađeno odvajkada kao ljudima da imamo strah; kao neka vrsta unutrašnjeg alarma da nam preti neka opasnost. I zato, kada osetimo to nije uvek realno u današnje vreme.
 
Ranije, kad nam je to usađeno, mi smo osećali strah kada se suočimo sa neprijateljski raspoloženom velikom zverkom, sa oštrim zubima ili neprijateljski raspoloženim ljudima koji imaju nešto oštro u rukama.
 
I tada je strah bio nešto što je alarm da se ili pravimo mrtvi ili da izvadimo i mi neko oružje ili da bežimo najbrže što možemo. Međutim, danas u našem realnom svetu, ne postoje baš takve opasnosti. Postoje neke opasnosti koje naš mehanizam onako alarmira kao opasnost.
 
I šta se u stvari dešava: s obzirom na to da smo mi negde svesni da to nije egzistencijalna opasnost, da nećemo umreti od toga, mi u stvari i potiskujemo te strahove. Mi negde osećamo taj strah, on u nama raste i ta napetost raste, ali mi shvatamo da to možda nije baš realno i da to nije možda tako strašno ili kako će drugi ljudi to uopšte proceniti i onda skrivamo te strahove. Nekako ih potiskujemo, a što ih više potiskujemo, oni postaju sve snažniji, sve dok ne dobiju neko drugo ime.
 
Pa na primer, to mogu da budu bolovi u leđima, ukočen vrat, može da bude, na primer, burnout ili još gore stvari.
 
Zato su stvarno dve stvari koje ja radim i koje meni mnogo pomažu, a predlažem i vamakada je to u pitanju, da jednostavno kažem sebi: ok, ja prihvatamda sam ja normalno ljudsko biće i da imam strahove. I to jenormalno. Ok, ja prihvatam da imam strah, to je u redu.
 
I takođe druga stvar koju ja radim je da kažem: Da, prihvatam, ali ne prihvatam da se oni šire u mom životu preterano, nego ću uraditi sve što je potrebno i sve što znam, naročito ove četiri stvari koje ću danas podeliti sa vama, da nekako prisustvo straha učinim potpuno bezopasnim, da smanjim količinu straha i trajanje.
 
Tako da predlažem i vama da možda negde zapišete rečenicu i u kojoj ćete da kažete: „Ok, biti uplašen i biti napet je normalno! To je ljudski, to je u redu. U redu je što si napeta, u redu je što si uplašena“.
 
I ja sebi kažem: „Ti si Slavice jaka i znaš puno toga i sada ćeš da iskoristiš to da smanjiš ovaj strah i da svoj život učiniš lepšim. Nećeš da dozvoliš da tvojim životom zavlada strah“.
 
Jer strah je kao neki nepozvan gost koji se onda širi u vašoj dnevnoj sobi.
 
Znači, ako je nepozvan gost, ok, prihvatam njegovo prisustvo, ali ću učiniti sve što mogu, a mogu puno toga da učinim, da ga se rešim! I tako radim. I koje su to stvari koje ja koristim? Šta meni zaista pomaže da se jako brzo rešim straha?
 
Ovo kada uradim, bukvalno taj strah nestaje ili se totalno smanjuje jako, jako, jako brzo.
 
Prvo što je važno da uradite: kao u „Karate Kid“-u, kada učitelj kaže: „Ako tvoj život ispadne iz balansa, onda se vrati na ono što je osnova života, a to je dah“. Znači, disanje.
 
Koliko god banalno da deluje, neverovatno je koliko pomaže. Kao što je normalno da imamo strah kao ljudska bića, isto tako je normalno da kada imamo strahnama dah nekako postane kratak i plitak.
 
I ta emocija se onda širi u nama. I zato postoji jedna fantastična vežba koja je iz joge. Ja sam je prihvatila iako nisam baš neko ko se stalno bavi jogom, ali nešto što se zove: 4 – 7 – 8. To jako puno pomaže. Evo, daću vam neki primer:
 
Kada su prošle godine objavili da nema okupljanja, a mi smo imali upisane treninge i ogroman prostor i sve te stvari, ja sam se svakodnevno bavila ovim. Svakodnevno mi se vraćao strah i plašila sam se toga.
 
Naravno da mi je bilo jasno da neću umreti, zato što se ne okupljamo, ali na neki način mi je bila ugrožena egzistencija. I stvarno sam svakog dana morala da se borim i da koristim sve što znam.
 
I prva stvar koju sam uvek koristila da bih došla do mozga, da koristim i druge neke stvari, mi je uvek bilo disanje. Znači, uvek uzmem i izbrojim polako, uvlačim vazduh kroz nos i brojim do četiri sasvim polako.
 
I onda zadržim dahi brojim od jedan do sedam i onda, nakon togapolako na usta ispuštam dah i brojim do osam.
 
I to mi jako pomaže.Ako nisam sama kada osetim da me uhvati strah, ja onda jednostavno samo malo pomerim fokus na disanje, malo jače dišem. Ali ne mogu sad tako da dišem kadsu oko mene moji saradnici kojimožda ne treba da vide da sam ja u strahu, ali s druge strane, ja i ne prikrivam svoj strah.
 
Kada ga osetim, radim na tome da ga smanjim, ne da ga potisnem, nego da ga smanjim. I onda mi disanje puno pomaže.
 
Druga stvar koja mi ekstremno pomaže je kretanje. Vi i sami znate, kad je čovek uplašen, kad je nervozan, kad je pod pritiskom, kada je napet, on kucka rukama ili mu se trese noga ili počne da se vrpolji u stolici…
 
To je prirodna reakcija tela na strah. Što znači: telo traži kretanje. Kretanjem se strah mnogo suzbija.
 
Meni je, na primer, mnogo značilo prošle godine, kada je krenuo kovid i sve to, da uzmem svoja dva psa i idem napolje. Šetam. Naravno da ne možemo uvek to.
 
Prvo, nemate svi psa kog možete da uzmete da prošetate. Drugo, ne možete možda uvek da izađete baš napolje, ali ako možete, iskoristite to! Meni je to mnogo značilo! Ja onda spojim te dve stvari: izađem napolje i onda se koncentrišem na svoje disanje.
 
Dok gledam pse i gde se nalaze, ja dišem: 4 – 7 – 8. Od jedan do četiri, od jedan do sedam, od jedan do osam.
 
Znači, udišem od jedan do četiri, zadržim od jedan do sedam i izdišem od jedan do osam. I stvarno mi je to neverovatno pomoglo.
 
Šetala sam pored Save u to vreme i to mi je bilo spas.
 
Znam da vam deluje banalno i znam da ćete reći: „Ma daj Slavice, molim te, kako ja mogu da šetam…“ Ali ako biste znali da će to da spreči da imate razne simptome koji će vas mučiti mnogo više, da ćete morati mnoge stvari da preduzmete to vas ništa ne košta! Možete da prošetate ne možete, naravno, u svakoj sekundi, u svakomtrenutku, ali možete da prošetate na primer posle posla oko kvarta,gde radite ili možete da prošetate ujutru kad krenete u prodavnicu možda možete negde dalje da odete u prodavnicu.
 
Da onako svesno dišete i da zaista vidite kako će to da utiče na vas. To mnogo znači, neverovatno ali tako je: mnogo znači.
 
Kad vam krene strah, kad vas uhvati, ako možete, makar po kući: krećite se i dišite. Krećite se i dišite.
 
Možda vam je samo potrebno minut – dva i već ćete osećati da napetost popušta i da vam je bolje.
 
I treća stvar koju vam od srca preporučujem i znam da mnogi moji polaznici zaista koji su živeli sa anksioznošću i kojima je stvarno život bio težak su koristili to i kažu da imaju fenomenalne rezultate. A naročito imamo kada nas tako uhvati neki strah za bilo šta ili od bilo čega: zahvalnost.
 
Jer pokazalo se da je zahvalnost zaista protivotrov za strah i napetost.
 
Jednostavno, kad smo zahvalni, napetost i strah ne mogu da postoje u isto vreme u našem telu.
 
I znam da sam već dosadna sa tom zahvalnošću i „Dnevnikom zahvalnosti“, ali vas molim da probate pre nego što prosudite da li će to da vam pomogne ili neće.
 
Na mom sajtu možete da skinete, dole isto imate i link, potpuno besplatno „Dnevnik sreće“ u kom imate pitanja i ako svakoga dana to radite, biće vam lakše.
 
Ali kada vas uhvati strah, vi možete samo da sednete i da napravite jednu listu.
 
Znači, sednete i napravite listu stvari na kojima ste zahvalni. I neka tu budu neobične stvari i obične stvari. Neka bude ono što u životu podrazumevate i neka bude nešto što vam je jako važno. Sve stavite na tu listu.
 
Ja na primer imam svoju listu na kojoj mi se nalazi krov nad glavom, stan u kom živim, ovaj moj stančić koji obožavam, nalaze se razne obične stvari…
 
Na primer, ja pišem kako sam zahvalna što živim u zemlji gde mogu slobodno da izađem na ulicu, gde mogu slobodno da hodam, jer to je toliko važno… Čak i kad smo bili zatvoreni shvatili smo koliko je važno moći samo izaći na ulicu – ništa drugo.
 
Onda, pišem stvari kao što su, na primer, moj Milan, moji psi… i naročito posao koji obožavam i što mogu da ga radim. To je nešto što je uvek na mojoj listi zahvalnosti.
 
I kad se fokusiram na te stvari kada počnem da prolazim kroz tu listu sve nestaje čega se plašim, a što je možda i tako i tako nekako bez veze. Stvarno mi to često pomaže. Zahvalnost i još jedna dobra stvar da upitam sebe: koliko će me ovo plašiti ili koliko će mi ovo biti važno za godinu dana? Ponekad su to takve gluposti za koje počnem da talasam da onda kažem sebi: ma ajde Slavice, mislim stvarno…I odmah mi bude lakše. Znači, kad vas uhvati nešto, idite u zahvalnost i postavite sebi to pitanje: Koliko će vam ovo biti važno za godinu dana? I da li ćete stvarno i dalje da mislite o tome?
 
Verovatno ćete zaboraviti i odmah će napetost popustiti. I jako je važno samo da probate ove stvari.
 
I četvrta stvar koju bih volela da podelim sa vama koja meni neverovatno znači je da na primer kada su tako neke stvari koje me odjednom onako uhvate za gušu, da ja sebi postavim pitanje: zašto je ovo uopšte važno za ono što ja želim u životu da postignem? Kako je ovo važno u odnosu na moje životne ciljeve?I kako me to uopšte koči ili uopšte ima uticaja na to?
 
Kao da se onako izdvojim i pogledam širu sliku. I ja koristim jednu fenomenalnu tehniku iz NLP-a. Zamislim tu situaciju, šta god da je. Na primer, imala sam neku prezentaciju na nekoj konferenciji i imala sam nekoliko slovnih grešaka ili na primer, na engleskom imam prezentacijui mene uhvati: „Jao, moram sad na engleskom da prezentujem, nisam baš dobra u engleskom… Imaću greške…“ i tako dalje.
 
I ja jednostavno stavim tu situaciju kao da je gledam malo odozgo i zamislim sebe kako držim tu prezentaciju koja traje recimo pola sata na konferenciji i ja se plašim kako će toda bude i šta ja znam i onda zamislim sebe kao da se penjem na neko brdo penjem unazad, kao da me vuče nešto, tako da moja prezentacija deluje sve manje i manje u podnožju tog brda.
 
I onda, kada se popnem na brdo, bude sasvim mala i ja shvatim koliko je tih pola sata i ta prezentacija u stvari mala u odnosu na ceo moj život i na sve što ja radim i da stvarno mogu da udahnem i da budem zahvalna što imam priliku za tako nešto i da prestanem da se gušim od straha kako će to da ispadne i stvarno onda dam sebi priliku.
 
Ja bih često neke stvari tako iz straha odbila, a to bi bila šteta. A onda zamislim: šta bi meni bilo stvarno važno? Znači, neki viši cilj. Da li mi je stvarno da li ću pogrešiti tu ili mi je važno da uopšte učestvujem u tome?
 
I onda prihvatam takve stvari zato što shvatim da uperspektivi koja je mnogo viša„iz visine“ kada pogledam, to deluje kao jedna mala stvar koja se uklapa u moje ciljeve, a to što ću ja pogrešiti nema nikakve veze.
 
Tako da, pogledajte te neke stvari iz jedne više perspektive. Probajte da upotrebite svoju maštu.
 
Znam da ja vama ovde pričam stvari koje možda vama nisu uobičajene, ali s druge strane isto tako znam da vi to možete. Da možete da upotrebite svoju maštu da pomognete sebi da se momentalno osećate bolje kada vas uhvati strah u nekoj situaciji.
 
Ovo je isto jako važno za muškarce. Znam da me najviše prate žene,ali je ovo jako važno za muškarce, jer mušakrciimaju tendenciju da skrivaju strah, a to može da se pretvori na kraju u vrlo ozbiljne simptome.
 
Godinama skrivanje tih svojih malih strahova koji se kupe i postaju ozbiljna stvar. Tako da, nemojte podceniti ove četiri stvari:
 
znači, da dišete,da se krećete, da budete zahvalni i da pogledate iz druge perspektive iz perspektive godinu dana ili nekih vaših viših ciljeva i jednostavno promenite perspektivu da odozgo ili iz budućnosti da pogledate tu celu stvar.
 
Tako da je to stvarno: te četiri stvari ako iskoristite, videćete, mnogo će vam biti lakše. Ja ne kažem da nećete imati strah – ja imam stalno.
 
Stalno se dešava da sam napeta i da osećam pritisak da neću stići da snimim video za vas, da neću stići da budem i youtube-rka i trener i direktor u mojoj firmi i Milanu dobra partnerka, da imam vremena i za njega i da se pobrinem za svoje zdravlje i sve…
 
Hvata me često ta panika, ali ono što uradim mi pomogne momentalno: da se pokrenem, da dišem, da budem zahvalna što imam priliku da budem sve to i da pogledam stvari iz jedne druge perspektive.
 
I da onda nastavim da po prioritetima ređam stvari i radim stvari onako kako su važne iz neke druge perspektive.
 
Probajte ovo, molim vas. Baš me zanima kako će na vas da utiče. Meni mnogo znači i sigurna sam da će i vama. Nemojte potcenjivati zato što su lake stvari, da mislite da vam treba ne znam šta, da biste se osećali bolje. Ne, ovo vam je sasvim dovoljno.
 
Isprobajte, uradite i pišite mi u komentar kako vam je delovalo. Sigurna sam da imate trenutno neki strah koji vas malo guši i koji vam pravi napetost. Upotrebite ove četiri stvari na taj strah i javite kako deluje.
 
Sve vas ljubim i vidimo se!