16
nov
2020
Dragi moji, kada ne postignemo uspeh, skloni smo tome da uzroke tražimo u okolnostima, okruženju, državi… dok sve to vreme protiv nas rade sasvim drugačiji neprijatelji. Oni neprijatelji u našoj glavi! U ovom videu na mom YouTube kanalu sa vama delim tri načina razmišljanja koja vas sprečavaju da uspete, a kojih možda uopšte niste svesni.
Možete ga pogledati ovde:
A ako više volite da čitate, u produžetku je transkript celog videa:
U današnjem videu radi se o tri načina razmišljanja koji vam ne trebaju kojih možete da se rešite koji samo kvare vaš život i uopšte vas ne vode u uspeh i u zadovoljstvo. Prema tome, slušajte video do kraja, jer ću da vam dam ideje i šta da radite umesto toga i kako da se toga rešite.
Svakog četvrtka na mom kanalu imate korisne savete kako da kreirate posao i život koji ćete da volite. Ako želite time da se pozabavite i da više saznate o tome, pritisnite subscribe i zvonce i uvek ćete biti obavešteni kad ima nešto novo, a imate i puno starih koje možete da pogledate.
A o čemu se radi danas? O ove tri stvari: pod broj 1 je kajanje. Pod broj 2 je preterana briga. i zabrinutost. Pod broj 3 je kukanje.
Ja se bavim neuro-lingvističkim programiranjem i u principu je to metodologija koja je nastala iz proučavanja kako razmišljaju ljudi koji su srećni i uspešni. I pokazalo se da su ova tri načina razmišljanja u totalnoj suprotnosti sa tim. Znači, potpuno suprotni. I krenuću jedno po jedno.
Kajanje je način razmišljanja u kome se vrtimo u prošlosti sa stvarima koje nisu prošle kako smo mi hteli, kako smo zamislili, nismo zadovoljni kako su prošle, ali se stalno vrtimo oko toga, ne izlazimo iz toga, ne učimo lekciju, ne izlazimo, nego se stalno vraćamo i stalno se vrtimo oko toga. To nas uvodi u jedno jako loše stanje i ili smo tužni ili smo besni zbog toga i to je nešto što nas uopšte ne vodi uspehu i zadovoljstvu, naprotiv!
To nas drži u tom začaranom krugu kajanja, kajanja, kajanja… I zato postoji mnogo bolji način od toga. Kasnije ću preći na to. Da objasnim još brigu.
Briga je, na primer, kada razmišljate o budućnosti, ali stalno je onako zavijate u crno. Kao, šta sve grozno može da se desi… I brinete se: „Da li će kad odem na razgovor za posao da pitaju nešto što neću znati?“ „Da li će ako krenem na put da mi se nešto desi?“ „Da li će… jao, Bože…“ Znači, sve ono najgore.
Onda upadate u strah, u anksioznost i u to da se u stvari bojite da uopšte idete napred, jer kad zamislite šta sve može da se desi, a mnoge stvari se uopšte nikada i ne dese, vi se uplašite i onda prosto ne napredujete u životu.
I iz tog straha ponekad možete čak i da izazovete neke stvari, zato što ste fokusirani i brinete: „Šta ako ovo… šta ako ovo…“ „Šta ako ovo… Šta ako ovo…“ „Šta bi bilo ako se ovo desi?“ „Kako ću ovo da preživim?“ „Pa šta ću onda? Pa šta ako ne dobijem?“ „Ako me pitaju neko pitanje koje ne znam…“ „Šta ako na primer zbog toga ne dobijem posao…“ „Šta ako zbog toga moram da se vratim kod svojih roditelja da živim?“ „Šta ako, ne znam, ne mogu da platim ovo ili ono…“ i to onda ide u nedogled…
Ja toliko radim sa ljudima i znam da brinu o svemu i svačemu i što se nikad neće desiti. I takođe znam da je dobro da razmišljamo unapred i da treba da razmišljamo unapred ali ne da razmišljamo šta je najgore što može da nam se desi, nego šta je to najbolje što može da nam se desi!
Da pravimo plan za te dobre stvari!
Jasno je da će biti prepreka, jasno je da će biti nekih stvari koje će nam se desiti, ali ako se fokusiramo da razmišljamo ka rešenju, kako to da rešimo, šta još može da se desi i šta može… mnogo će nam biti korisnije.
Zato, pravljenje planova, pravljenje ciljeva za budućnost je mnogo korisnije i kasnije ću vam takođe o tome pričati. I kukanje! Kukanje je katastrofa. Kukanje nam upropasti život skroz.
Kad ljudi kukaju non-stop, deluje kao da za njih nema nade njima se sve najgore dešava, kao da se drugim ljudima ne dešava. Kukanje je u stvari fokusiranost na negativno. To je to negativno razmišljanje: „Uvek se meni dešava sve loše i meni je najgore“.
Ako vi kažete: „Pa dobro, ima i drugih…“ „Ne, ne, nikom nije kao meni…“
Svi imamo brige! Svima nam se dešava i ovo i ono… ali poenta je u tome na šta se fokusiramo. Ako stalno kukate i fokusirate se samo na negativno, vaš mozak kreira veze, sinapse, da još više negativnog vidi. I onda vi uopšte ne možete posle da izađete iz toga. Onda non-stop samo vidite sve loše. A to utiče jako loše.
Utiče jako loše na vaš posao, utiče jako loše na vaše veze… Ljudi ne mogu da slušaju ljude koji kukaju. Idu im na živce, znači koji non-stop kukaju i uopšte nikad ništa nije dovoljno dobro nikad ništa nije kako treba, znate.
Jer u to može da se preraste kada se non-stop kuka i naprave se te sinapse koje onda čine da vaš fokus ide samo na negativno i više ništa ne vidite i ne vrednujete što je dobro.
Zato treba iz toga izaći što pre, znači, nema kukanja! Ono što mogu da vam predložim iz svega ovoga što se bavim je da razvijate način razmišljanja koji je orijentisan ka postizanju dobrih rezultata u vašem životu.
To znači, da budete fokusirani da naučite svoj mozak da razmišlja o ciljevima. Da imate ciljeve. Da imate jasne, živopisne jednostavno postavljene ciljeve koji su onda, u stvari, rešenje za razne stvari koje su vam se desile, koje bi mogle da se dese i tako dalje.
Znači, ciljevi i da gradite veru u te ciljeve. Preporučujem od srca da pogledate moj tutorijal o ciljevima, ako ne znate kako se postavljaju ciljevi, a sigurna sam da ne znate, jer većina ljudi ne zna, a misli da zna.
To je kad ljudi misle da nešto znaju, a nemaju pojma. Ali rizikujte slobodno, uradite to. Jer kukanje je, znate, ono što u stvari sprečava da se bavite svojim životom i svojim ciljevima.
Ja znam, na primer, ljudi kod mene i ispod videa nekog gde ja dajem neki savet onda oni kažu kao „Da, da, sve je to lepo, ali…“ Iza tog „ali“ ide uvek ide neki izgovor, nešto kao samo njima se dešava, samo oni imaju probleme: „Moji problemi su najveći na svetu“…
To je odraz ljudi koji kukaju. Umesto da traže rešenje, oni traže izgovore. Zato vam kažem, lek za sve ove stvari je da fokusirate misli ka rešenju. Jer ja nekad ne znam ni šta da odgovorim. Ne odgovaram uopšte, zato što to nema nikakvog smisla. Nekad bih odgovorila rado: Pa znate šta, pokušajte, ljudi, pre nego što znate da to kod vas ne funkcioniše, ma pokušajte!
Uradite ovaj savet, poslušajte me! Probajte, pre nego što krenete! Jer znam tačno da je neko samo čuo ovo nije ništa probao od toga, ali je znao unapred da to kod njega ne može, jer je njegova situacija „posebno teška“.
Ok, neki ljudi jesu u posebno teškim situacijama, ali stvarno nekad ne odgovaram na te:“Da, da, sve je to lepo… ali…“ „kod mene je situacija sasvim drugačija“ Ne! To je samo zato što se fokusirate na izgovore! I ok, ako vi hoćete da imate izgovor za svaku situaciju, za sve na svetu što nije dobro u vašem životu da imate izgovor i da se time bavite, to je ok, meni je to u redu! Ja ovo ne snimam za te. Ja ovo snimam za one koji hoće da probaju. Koji kažu: „Aha, ok, interesantno, baš ću da probam. Možda i radi, ako ne radi, ok, isto je ok, probala sam, ne radi, u redu je“.
Ali probajte! Jer poenta je da napravite sebi ciljeve da razvijete veru da je za vas moguće to i onda za budućnost pravite plan umesto da se brinete šta sve ne može da se desi, onda napravite lepo sebi plan. I onda tražite rešenje tražite kako vi možete šta je to što možete da uradite da to rešite.
I sad sam kod ključne stvari: ključna stvar je da sebi postavljate prava pitanja. A to znači da umesto da sebe pitate: „Jao, zašto ja? Zašto? Jadan ja!“ „Zašto se meni sve ovo dešava?“ „A šta ako ovo, a šta ako ono…“
Stalno imam taj ŠBB KBB, „šta bi bilo, kad bi bilo…“ „A šta, ako na primer ja odem na razgovor, pa onda dobijem pitanje koje ne znam?“ ili, „Šta ako ja sa mojim mužem hoću to da uradim, a on neće?“ Pa uradi! Probaj!
Znači, nemoj: „Šta ako… šta ako…?“ Šta je u stvari važno: da umesto da sebi postavljate pitanja ŠBB KBB i „Zašto sve meni? Zašto se ovo dešava?“ sebi postavite jedno pitanje koje vam je korisno.
Kako bi bilo kada bih ja ovo iskoristila?
Kako ja mogu i pored svega što jeste možda problem u mom životu, kako ja mogu da uradim ono što će da učini moj život dobrim? Možda ne danas, ali možda već sutra ili možda za mesec dana ili za dva meseca ili za pet meseci. Kako ja mogu da poslušam te savete i šta mogu ja da uradim da bi stvarno meni bilo dobro u životu?
Znači, kako ja mogu da uzmem svoj život u svoje ruke? Kako ja mogu i pored svih ograničenja, da postignem ono što hoću? Kako ja mogu i pored svega?
To je pitanje koje sebi možete da postavite kad god osetite sebe da se kajete, da kukate, da se brinete…
Kako ja mogu da utičem na ovo bez obzira na sve?
Znači, šta ja želim tačno, šta je moj cilj? Koji je moj plan za ostvarenje tog cilja i kad krenu izgovori: Ne, ne, kako ja mogu i pored toga… da sve ovo postignem?
To vam je moj savet, a ako vam je koristan, isprobajte, a ako čujete druge da isto idu probajte i njih: „Kako ti možeš…“ i tako dalje. Postavite im pravo pitanje. I pitajte ih: šta je tvoj cilj? Kako možeš i pored svega toga što pričaš, kako možeš to da ostvariš? A ako nemaju cilj, ako ne znaju da odgovore, podelite sa njima moj tutorijal za ciljeve sami ga pogledajte i uradite ono što vi možete.
Ja vam želim divan život i ako vam je ovo korisno, podelite sa nekim i pritisnite subscribe i zvonce i onda svakog četvrtka možete ovde da uživate u korisnim i praktičnim savetima kako da kreirate život i posao koje ćete da obožavate. Vidimo se!
