2 NAVIKE KOJE SU MI PROMENILE ŽIVOT

Dragi moji, u novom videu na mom YouTube kanalu sa vama sam podelila dve stvari koje su meni najviše pomogle da živim po principu: „Moj život – moja stvar“. Šta je u stvari bilo presudno u mom životu: koja navika, koji način razmišljanja, mi je najviše u tome pomogao?
 
Video možete pogledati ovde:
 

 
Pogledajte video do kraja, biće vam super korisno! Jer verujem da svako od vas može da unapredi svoj život i da živi po principu „Moj život – moja stvar“, a ako vam je zgodnije da čitate, ovde je i kompletan transkript videa:
 
Najveći pomak u mom načinu razmišljanja sam napravila kada sam u stvari naučila da kreiram jednu naviku da koristim šanse.
 
Da kada se pojavi jedna šansa, ja nju iskoristim. Odnosno, da i kada se dešava nešto loše u mom životu ja to pretvorim u šansu za sebe. Znam da mnogi ljudi ne koriste svoje šanse i srce mi se cepa zato što žive život koji im se ne sviđa žale se, kukaju, nezadovoljni su… nije im ni do čega…
 
Ne vide svoje šanse i kada ih vide, strah ih je da ih iskoriste i onda nekako životare. Tako, život ide, život prolazi i u njihovom životu se samo gomila ogorčenost za propuštene šanse. I onda još troše svoju energiju da objasne sebi i drugima kako eto, „to i nije bila šansa, oni, eto, nisu mogli, jer ovo, jer ono…“
 
O tome sam pričala u prošlom videu, ali šta je u stvari važno: da nekako vremenom naučite sebe da vidite svoje šanse i da ih koristite. I možete početi od malih stvari.
 
Znači, kada primetite nešto sasvim malo: možda vas neko pozove na kafu i vi osetite onako, „Jao, to mi je šansa da se malo relaksiram, da se malo odmorim…“ ali vam onda dođe glas razuma: „Moraš da radiš! Nemaš vremena za kafu“…
 
Da kažete sebi: „Iskoristiću ovo kao mali eksperiment. Iskoristiću ovo vreme, da popijem tu kafu ako mi je prijatno s tom osobom, pa ću onda da vidim da li se stvarno nešto stvarno slomilo, samo zato što sam ja iskoristila šansu da popijem kafu“.
 
Znači, ovo je banalno, ja razumem vas da ćete reći: „Uh, jeste sad… Sad će zato što ću s nekim popiti kafu, život da mi se promeni…“
 
Neće zbog toga, ali je važno da trenirate to kao neku vrstu mentalnih mišića da koristite šanse koje vam se čine prijatne i dobre u vašem životu i onda počnite od nekih manjih stvari.
 
I onda sutradan može da bude nešto veće. Čujete negde da u nekoj firmi se možda traži nešto ili čujete da možda postoji neko upražnjeno mesto u vašoj firmi… i onda se prijavite za to radno mesto. Koliko često mi ljudi govore: „Ali ja ne mogu da napredujem“ i ja ih pitam: „Ali jeste li se prijavili na neko radno mesto?“ „Pa nisam, čekam da me neko primeti“.
 
Pa neće vas niko primetiti ako vi ne mašete i kažete: „Ej, ćao, ja sam tu! Vidim da tu postoji jedna šansa za mene. Ja sam tu i spremna sam da iskoristim šansu“.
 
Znači, jako je važno da naučite sebe da kada se pojavi šansa, vi morate da uradite svoj deo! Jer nećete iskoristiti šansu. Zaista je neverovatno koja količina žena je nekako vaspitana da čeka da ih neko primeti i tako im život prođe u tom čekanju i niko ih ne primeti i na kraju shvate da su proživele godine živeći nešto što niti su želele, niti im je bilo lepo, niti je bilo kuda vodilo… ništa.
 
Poenta je u tome da stvarno naučite sebe. Polako krenite, znači ako u okruženju primetite, pitajte! Kada pitate, postoji šansa da nešto dobijete, a postoji šansa, naravno, da budete odbijeni. Možda to jeste vaša šansa, možda i nije. Ja sam naučila sebe ovako: kada primetim nešto i učini mi se da je šansa za mene, ja agiram. Znači, uradim nešto. Ako se ispostavi da to i nije bila neka šansa za mene ja kažem: „Ok, to nije bilo to, šta me briga. Idem dalje“.
 
Znači, jednostavno, nije trebalo da bude. Uopšte se nešto ne bavim. Kao: „Jao, sad sam ovo probala, pa se nije desilo. Bolje je da nikad više ne probam“.
 
Ne, nego kažem: „Ok, to nije bilo to“. Nekada su okolnosti pametnije od nas tako kažem sebi: „Ovo su okolnosti udesile da to možda nije za mene, neću ja to da guram. Idem da čekam sledeću šansu!“ I onda ću opet da probam i tako redom.
 
Otvoren um za šanse. Jer, naravno, jasne ciljeve, da znamo u stvari, šta jeste moja šansa šta ja u stvari hoću u životu i da čekam onda da naiđe šansa da to i ostvarim.
 
Zato je važno da imate jasne ciljeve i da imate otvoren um da iskoristite svaku šansu.
 
I druga stvar koju sam vam rekla, a to je da preuzmete kontrolu. I to ne da preuzmete kontrolu nad svim i svačim oko vas u vašem životu. Ne! Da preuzmete kontrolu u vašoj glavi! Da preuzmete kontrolu nad onim što razmišljate, jer vaše misli pokreću vaše emocije, vaše emocije pokreću vaše akcije, vaše akcije kreiraju rezultate u vašem životu i ako se okrenete oko sebe i rezultati koje ste postigli u vašem životu, vam se sviđaju, onda verovatno imate kontrolu u glavi.
 
Ali ako se okrenete oko sebe i ne sviđa vam se šta vidite, rezultate koje ste postigli godinama, radeći to što radite, možda vam brak nije kako treba, možda radite posao koji ne volite, možda živite u okruženju koje vam se ne sviđa, bilo šta da vam se ne sviđa, onda znajte da je to rezultat vaše kontrole. Zašto? Zato što, na primer, vaše misli mogu da budu potpuno parališuće. I važno je da znate da ne mora sve što vam padne na pamet da bude tačno.
 
I nemojte da dozvolite da vam u glavi misli idu totalno nekontrolisano, naročito misli koje vas obeshrabruju, gde sami sebe unutra možda unižavate, gde sami sebi govorite da niste dovoljno dobri, da to nije za vas: „Ma da, samo ćeš ti… Samo tebe čekaju…“ i tako dalje.
 
I da tim mislima sebi upropastite one šanse o kojima sam pričala. Meni naravno, kao i svakom od vas, dolaze takve misli ponekad. Ja mogu da vam kažem iz svog ličnog iskustva. Kada sam najveći slom svog života iskoristila kao šansu, a to uopšte nije bilo lako, neki od vas znaju, a neki od vas su novi, pa ni ne znaju, ali, kada sam imala 48 godina shvatila sam da je moj muž zaljubljen u drugu ženu. Mladu, lepu, predivnu ženu. Ok, postojala je naravno mogućnost da me to slomi, da upadnem u tugu, žaljenje, bes, osvetu, sve to… Ali postojala je naravno šansa da kažem sebi: „Ok, to je možda nova šansa za početak u mom životu“.
 
I naravno, nije to bilo lako. Svega je tu bilo. Meni je svašta padalo na pamet. Ali sam sebi uvek govorila kada krenu te negativne misli, kao na primer, „Jao, jadna ja, sad imam 48 godina. Nikad neću naći nekog“, ja sam sama sebi govorila unutra, „Ma, začepi!“ „Začepi!“
 
Jednostavno sam sebi govorila: „Ja imam kontrolu kako ću ovo da uradim. Ja ću od ovoga da napravim svoju šansu! Nećeš mi ti brbljati unutra!“
 
Znači tom glasu koji je govorio: „Jao jadna ti, šta ćeš sad?“ sam govorila: „Začepi! Ajde začepi, molim te! Ostavi me na miru! Želim da razmišljam da je ovo za mene šansa“.
 
I onda sam sela i razmislila kako ću od ovog da napravim šansu. I puno dobrih stvari sam uradila. Rekla sam: „Kako je moguće da je došlo do toga? Hajde da razmislim gde sam ja grešila. Šta mogu bolje da uradim u budućnosti? I kako ću, ako naiđe šansa, naravno, da nju iskoristim?“
 
I da preskočim, svašta se tu dešavalo. Tu su prolazili meseci i ja sam radila razne stvari što sam radila na ljubavi i poštovanju prema sebi, kako bih stvarno postala neko sa kim je lepo i lako živeti, da ne budem ogorčena, da ne budem uplašena i tužna zbog onoga što mi se desilo i pomagala sam sebi da to prevaziđem kako bih zaista šansu koja naiđe mogla da iskoristim. Kada sam upoznala Milana ja sam negde osećala da je to šansa i da mi se zaista Milan dopada i da bih volela da budem s njim. Ali naravno, taj glas unutra je govorio: „On je mlađi od tebe… Šta ćeš ti? Baš će on da bude sa tobom… Šta ti pada na pamet? On je zgodan, može da ima svaku drugu mladu ženu“ i tako dalje.
 
Ali ja sam njemu rekla: „Začepi! Ovo je moja šansa! Ja imam kontrolu nad tim šta ću ja od ovoga da uradim, nećeš mi ti to pokvariti. To je moja šansa i ja imam kontrolu!“
 
Znači, šansa i kontrola!
 
„Iako sam sada sa 48 godina ostala sama to mi je šansa! Uponala sam predivnog muškarca i hoću ovu šansu sebi da priuštim. I nek traje koliko traje, ali hoću da imam to iskustvo! I hoću to da uradim. Znači: Začepi“, jer te misli bi me vodile u strah, u tugu, u bes, i kao takva, sa takvim emocijama, moje akcije bi bile povlačenje i „bolje je da se ne povredim, bolje da ja to ne probam“. A onda bi rezultat bio da sam ostala sama i ogorčena i život mi ne bi baš bio kao što je danas.
 
Međutim, ja kažem: „Začepi! Pusti me sad na miru, imam druga posla, želim da iskoristim ovu šansu. Šta će biti, biće, ali ja želim da iskoristim ovu šansu“.
 
I onda sa tim kada prekinem, kada preuzmem kontrolu, onda dobijem druge emocije, emociju entuzijazma, emociju optimizma, razvijam optimizam i entuzijazam u sebi. I onda sa tim entuzijazmom i optimizmom sam preduzela razne korake koji su doveli do toga da smo Milan i ja danas zajedno.
 
Naravno, preuzeo je i on, ali i on kaže da je imao strah. I puno toga govorimo o tom iskustvu mi govorimo u Power LOVE Design-u i sada 14. februara imate priliku ako želite da se upišete na online program, gde god da ste možete da ga pratite. I oboje tu pričamo o iskustvu.
 
Kako sam ja naučila sebe da sebe volim i vama isto dajem te vežbe koje sam radila i kako sam u stvari osmislila muškarca kakvog želim da imam i kako se on pojavio i kako sam ga prepoznala i kako sam izašla na kraj sa svojim strahovima i on priča kako je izašao na kraj sa svojim strahovima isto sa tim glasom u glavi koji nam naravno sve kvari, i jedno i drugo dajemo puno dobrih saveta, kako da komunicirate, kako da uđete u neku vezu uopšte, i pored straha, jer naravno, imali smo oboje strah, kako da iskoristimo tu šansu i kako onda da to pretvorimo u nešto što je dugotrajno, što je lepo.
 
Evo mi smo danas skoro sedam godina zajedno. Niko nam nije to prognozirao. Svi su rekli: „Ma daj Slavice, molim te, on je mlađi od tebe… šta ti je?“ A mi smo još uvek zaljubljeni i imamo sistem kako u stvari održavamo tu vezu i u Power LOVE Design-u mi vam rado dajemo taj sistem, onako korak po korak, da možete i vi da probate u svom braku, u svojoj vezi i ako niste u vezi, da uradite sve te korake da pripremite sebe za jednu fantastičnu vezu i kada ona dođe, da je sačuvate.
 
Da je izgradite i da je sačuvate. I to je to, ključne stvari koje su promenile moj život naročito kad mi je bilo najteže su, u stvari, ta moja navika da pretvorim krizu u šansu, da vidim šansu, da se upustim u nju. I da preuzmem kontrolu u glavi i da kažem onom glasu koji me koči i koji bi me zaustavio i ostavio me da živim neki osrednji, nikakav život, da mu kažem: „Začepi i pusti me sad“ i da idem dalje.
 
Probajte to i videćete koliko to u stvari znači. I probajte na malim stvarima. Ne morate odmah sad svoj život da preokrenete, ali probajte na malim stvarima i pišite mi dole, kako vam ide. Ako vam je ovaj video koristan, jer meni bi baš značilo da znam da vam je korisno i pišite mi kako vam ide sa vašim šansama, sa vašim glasom unutra, a ja ću rado snimiti još nekih videa, a možda se i vidimo na Power LOVE Design-u. Na ovom linku, možete da kliknete i da se prijavite. Prvo pogledajte o čemu se tačno radi. Prijavite se i vidimo se! Ja vam se jako radujem od srca!