25
jun
2018
Rođendani nas podsećaju da vreme ne stoji i da je život izuzetno dragocen, jer prolazi. Vreme ostavlja svoje tragove; neki su nevidljivi, jer su na duši, a drugi su očigledni kao bore od briga, od razmišljanja, ali i od smeha, raznovrsne kao i naš život i sva naša iskustva. Zato možemo sa ponosom da nosimo te tragove, jer su svedoci našeg života. Danas je punih 52 godine otkad sam u ovoj školi života. Svim srcem sam danas zahvalna što sam zdrava i što mogu da slavim svoj predivan ispunjen život i svoje godine.
Godine su danas mnogim ženama razlog za zabrinutost, jer se boje onoga sa čim povezuju te godine, a to je starenje i propadanje. Zato je važno da raskinu tu vezu i da svoje godine povežu sa onim što im takođe te godine mogu doneti ako su pametne i rade prave stvari, a može biti divno. Na primer, godine mogu da znače da smo konačno došle do svoje samostalnosti, slobode, opuštenosti i mira, ali samo ako smo pametno radile i gradile sebe i svoju ličnost.
Pedeset dve godine su za mene blagoslov, razlog za slavlje i beskrajnu zahvalnost, jer sam dostigla nivo u svom životu gde mi srce zaigra od radosti kada stignem u svoj stan, kući, pred vrata na kojima vise mala srca, koja učine uvek da mi srce zaigra od radosti. Dok sam bila mlada bila sam izuzetno lepa ali ja nisam to tada tako videla, nalazila sam mnoge nedostatke. Sa dvadesetak godina sam želela luksuz, a danas znam da su radost i mir u duši najveći luksuz. Zahvalna sam što sam se dozvala ”pameti” i što sada kada sebe vidim u ogledalu uvek sa radošću i ljubavlju sebe pozdravim. Srećna sam što više zaista ne brinem šta bilo ko misli o meni, samo vodim računa o tome šta ja o sebi mislim, zato što znam da moje misli imaju najveći uticaj na moj život i na moju sreću i uspeh. Ne razmišljam više o tome da li je drugima po volji moj izgled ili bilo šta što radim ili govorim. Ne zanima me, i zaista ne dajem ”pet para”, ne dam nikome da mi oduzima radost i mir.
Imam 52 godine, a sebi sam dala pravo da budem takva kakva jesam, da se unapređujem kako je meni milo i da uživam u životu. Danas jesam ono što ”treba i što je oduvek bio plan” da budem. Nikada nisam bila sigurnija u sebe nego danas kada, bez obzira na sve, slobodno i snažno gazim stazom ispunjenja svoje sopstvene svrhe posutom pozitivnim uticajem na mnoge živote, dok mi je srce ispunjeno ljubavlju i zahvalnošću.
Moji roditelji su bili tinejdžeri koji su se neizmerno voleli i tako sam ja nastala iz velike ljubavi. A moja baka, je gledala u mene kao u zvezdu nebesku, štitila me, volela me i pazila, učila me i usadila osećaj da sam izuzetno vredna, jedinstvena, posebna i čudesna od prvog dana. Ona je bila anđeo koji mi je ponudio drugo krilo, jer me je pripremila za život verujući da sam rođena za velika dela i da ću podučavati ljude. Kada sam imala 16 godina ona je otišla kući među zvezde, ali tada ja to nisam razumela. Sve to je imalo za posledicu da sam do 35. godine života imala osećaj da ne pripadam tu gde jesam. Grad, zemlja, ljudi, fakultet, posao… ništa od toga mi nije delovalo poznato niti mi je istinski prijalo, sve je delovalo strano i bila sam uznemirena jer sam mislila da je to do mene. Sve dok jednoga dana nisam ”silom prilika” sedela u učionici gde sam konačno dobila taj osećaj da sam stigla kući. I nije mi tada bilo sasvim jasno, ali osećaj koji me je tada obuzeo me više nije sasvim napuštao, jer je ovo znanje, učenje i podučavanje konačno preraslo u poznat, prijatan prostor u kome sam na svome, konačno kod kuće.
I sada mnogo godina kasnije, eto me sa 52 godine blagoslovene mnogim darovima koje delim sa vama. Moj poziv i moja životna svrha je da podržim što više ljudi da probude hrabrost u sebi, da širom otvore svoje srce i da žive punim plućima ispunjeni i u ljubavi, da se vrate sebi i da poveruju da mogu da budu i srećni i uspešni bez obzira na sve.
Danas kada imam puno dobrih i loših iskustava jedno sigurno znam, da je život čudo i da je naša realnost samo ono što smo sposobni da vidimo. Čvrsto verujem i znam da je svaki momenat čarolija i svaki dah je čudesan ako smo sposobni da to shvatimo.
Kada pomislim na to da sam nekada bila samo mala devojčica sa kikama i pionirskom maramom oko vrata, koja je odrastala na prašnjavom putu u Preljini kod Čačka, a onda sam obišla pola sveta da učim, da rastem i da se razvijam, da druge podržavam, inspirišem i ohrabrujem, shvatam svu moć ljubavi i milosti koja mi je data kao svrha da mnogim ljudima osvetljavam put. Shvatam kakvo je život čudo i koliko imam predivnih razloga da slavim danas svoj 52. rođendan sa ogromnom zahvalnošću u srcu i sa najvećim uživanjem, jer verujem da je sila i moć ljubavi uz mene i da će mi dati sve što mi je potrebno dok sam ovde da ispunim svoju svrhu i da će me ta milost jednog dana, kada dođe vreme, konačno odvesti kući među zvezde.
A do tada se nadam da će mi godine ostavljati manje tragova od briga, a da će više biti smeha na mom licu, što želim i vama.
Za vaše najviše dobro od srca ❤️
Slavica
