NAVIKE KOJE VAS PODRŽAVAJU: KAKO DA IH PREPOZNATE, BIRATE I ZADRŽITE

Možda vam se ponekad čini da drugi ljudi imaju sve pod kontrolom. Kao da su rođeni sa samopouzdanjem, unutrašnjim mirom i jasnim osećajem za to kuda idu. I možda u tim trenucima pomislite: „Kako im to polazi za rukom? Šta oni znaju što ja ne znam?”
 
Ti ljudi nemaju neku posebnu tajnu, niti “ono nešto” sa čim su se rodili. Oni su samo shvatili da “sitnice” koje rade svaki dan postaju ili njihova snaga ili njihova kočnica i pažljivo ih biraju. Od toga kako započinju svoj dan, kako razgovaraju sa sobom, kako reaguju kada je teško, kakvim mislima se bave, na šta troše vreme i energiju…
 
To su te „sitnice“ koje, ponavljane dovoljno dugo, oblikuju svačiji život. Na žalost, mnogi ljudi nisu svesni svojih navika i svega što svakodnevno rade, a mnogo toga ih neprimetno sprečava da postignu ono što žele.
 
Zato u ovom tekstu delim sa vama tri koraka kojima možete da preuzmete kontrolu nad svojim svakodnevnim izborima i postignete da vaše navike rade za vas, a ne da vas sabotiraju.
 
Prvi korak: Postanite svesni onoga što svakog dana radite
 
Mnogo toga što radimo tokom dana dešava se automatski. Toliko smo navikli da ponavljamo iste obrasce da više i ne primećujemo šta sve činimo, mislimo ili govorimo. A baš u tim nesvesnim obrascima često leži razlog zašto se osećamo umorno, rastrzano ili nezadovoljno.
 
Zato je prvi korak da zastanete i obratite pažnju na to šta sve radite od trenutka kad ujutru otvorite oči pa do kraja dana. Sledeća pitanja mogu da vas vode da što jasnije sagledate svoj dan:
 

Šta prvo uradite kad se probudite? Da li odlažete alarm, odmah posegnete za telefonom, natenane se spremate ili ste u tenziji i žurbi…? Šta tačno radite?

 

Kako najčešće provodite vreme koje „uhvatite“ između obaveza? Na primer, dok čekate u redu, putujete, stojite zaglavljeni u saobraćaju… Šta tada radite ili mislite?

 

U kojim periodima dana se najčešće osećate umorno ili iscrpljeno? Šta tim trenucima obično prethodi?

 

Kada pogrešite ili nešto ne uradite kako ste planirali – kako reagujete, šta kažete sebi u tim trenucima?

 

Koji deo dana vam najbrže proleti – i znate li čime je bio ispunjen?

 
Ako vam se nešto od svega toga ne dopada, ne morate to odmah menjati. Samo posmatrajte i zapišite sve što primetite – bez osuđivanja i bez analize. Ovo nije zadatak da kritikujete sebe, već da iskreno sagledate svoje navike, čak i one za koje možda mislite da nisu toliko važne. Jer tek kad postanete svesni onoga što radite, možete početi da birate drugačije.
 
Drugi korak: Procenite koje vas navike podržavaju, a koje vas iscrpljuju
 
Ne radi se o tome da su sve navike “dobre” ili “loše”. Neke vas podržavaju, neke vas sabotiraju, a neke su prosto tu, ali vam ne služe ni na jedan način.
 
Zato je važno da pogledate svoj dan i postavite sebi jedno jednostavno pitanje: „Da li me ovo što radim vodi ka onome što želim – ili me od toga udaljava?”
 
Na primer:

Ako uveče umesto odmora satima gledate u telefon, da li vam to donosi mir?

Ako stalno govorite sebi „ja ovo ne mogu“ – kako to utiče na vašu motivaciju?

Ako svako jutro odvojite pet minuta za tišinu, kako se tada osećate?

 
Male stvari poput ovih čine veliku razliku, ali samo ako ih primetite i prepoznate. Kada znate šta vam prija, a šta vas troši, vraćate sebi moć izbora.
 
Treći korak: Uvedite male promene koje su dostižne i vode vas ka onome što želite
 
Promena ne mora da bude velika da bi bila efektna. U stvari, male promene, a dosledne, lakše postaju deo svakodnevice od velikih promena. Velike promene često toliko frustriraju ljude da na kraju odustanu i vrate se na staro.
 
Recimo, ako želite da se zdravije hranite, ne morate odmah promeniti čitav jelovnik. Za početak, uvedite jedan zdrav obrok. Ili ako želite više mira i vremena za sebe, ne morate odmah ustajati dva sata ranije nego inače. Počnite sa petnaest minuta, pa polako povećavajte vreme dok ne dođete do onoga što vam je dovoljno.
 
Ključ je u tome da uvođenje nove navike ne zahteva od vas preveliki dodatni napor, da vas raduje, a ne da vam stvara pritisak i da budete dosledni i istrajni. Jer promene koje se najduže zadrže u našem životu nisu one koje nas „prodrmaju“, već one koje se polako i postepeno uklope u naš dan.
 
Šta ako posustanete?
 
Verovatno će biti dana kada ćete pokleknuti, vratiti se na staro, preskočiti naviku… I to je u redu, to je deo puta. Važno je da tada ne upadnete u zamku perfekcionizma ili samokritike. Jedan propust ne briše sve prethodne uspehe. Jedan korak unazad ne znači da ste se vratili na početak.
 
Zato umesto da kažete sebi nešto poput: „Eto, opet nisam uspela. Nikad neću uspeti. Nikad ništa ne završim do kraja” i sl. možete reći: „Ok, danas je tako, ali sutra nastavljam.“ To je ono što pravi razliku.
 
A jedan od najmoćnijih načina da ostanete dosledni uprkos svemu jeste da se podsetite zašto ste uopšte krenuli. Da se prisetite zašto želite da promenite neku naviku i šta će vam to dugoročno doneti. Koliko vas je stara navika koštala, a koliko će vam koristi doneti nova navika kada bude zaista deo vaše svakodnevice? Te slike vaše buduće verzije mogu da budu vaš veliki oslonac kad posustanete.
 
Ako osećate da vam je potrebna podrška…
 
Ako ste ikada pokušali da promenite neku naviku, onda verovatno znate da to najčešće nije ni malo lako. Mnogi ljudi znaju zašto bi im nešto bilo korisno, šta bi im donela nova navika…a ipak odustanu.
 
Zato ako prepoznajete želju da prekinete stare obrasce, da konačno osetite jasnoću, mir i doslednost u svakodnevici — podrška može biti vaš ključ za uspeh u tome.
 
Zato je baš sada pravi trenutak da se pridružite besplatnom Letnjem izazovu i poklonite sebi tehnike i alate koji mogu da vam skrate i olakšaju proces promene. A uz to, imaćete našu podršku, kao i podršku fenomenalne zajednice od preko 8.000 ljudi koji su već na putu promene.
 
Možda je baš ovo leto ono u kom ćete da :
 

razvijete navike koje vas pokreću,

ojačate veru u sebe kroz male pobede i

ostanete dosledni sebi – čak i kada dani nisu savršeni.

 
Pridružite nam se putem ovog linka.
 
Za vaše najviše dobro, od srca ❤️
Slavica