15
jul
2022
Ljudi često ne shvataju koliko je komunikacija važna, a ponekad im nije najjasnije šta komunikacija jeste, a šta nije. To što ljudi znaju da govore ne znači i da svi znaju i da komuniciraju. Naprotiv, mnogi ljudi samo govore, a ne umeju da komuniciraju. I to je velika šteta, jer komunikacija je najvažnija veština za uspeh, kao i za srećan i ispunjen život.
Svi konflikti koje ljudi imaju – na poslu sa kolegama, saradnicima, šefovima ili u privatnom životu sa partnerom, roditeljima, decom, prijateljima – u osnovi imaju lošu komunikaciju zbog koje takođe ne napreduju u karijeri, ne slažu se sa bliskim ljudima, imaju problema sa decom, prekidaju svoja prijateljstva… a sve to im onda oduzima mir i radost.
Šta je vešta komunikacija?
Vešta komunikacija je precizan i efektan način komunikacije koji skoro da ne ostavlja prostora za pretpostavke, nagađanja, „čitanje tuđih misli“, nesporazume…i sve ono što zapravo dovodi do toga da ljudi uđu u svađe i rasprave.
Osoba koja ima razvijenu veštinu komunikacije ume da se stavi na mesto osobe sa kojom razgovara, ume da prepozna kako se ta osoba oseća, razume njene stavove i sve to joj omogućava da shvati odakle dolazi sve što ta osoba govori. Zbog toga može mudrije da vodi razgovor i da izbegne neprijatnosti. To ne znači da se nužno slaže sa tom drugom osobom, niti da je podržava, niti da će prihvatiti to što ona kaže, ali će naći najefektniji način da stignu do cilja i završe razgovor što prijatnije mogu.
Kako izgleda vešta komunikacija?
Vešta komunikacija ima za cilj razumevanje i uvažavanje sagovornika, njegovih osećanja, ideja, stavova… i može biti usmerena ili na osećanja i potrebe sagovornika ili na vlastita osećanja i potrebe.
U slučaju da smo u nekom razgovoru više okrenuti osećanjima sagovornika, mi ćemo prepoznati ta osećanja i potrebe i to ćemo jasno staviti do znanja, a onda izneti i svoju stranu priče. Ako neko, na primer, stalno kasni i to počne da nam smeta, možemo da kažemo: „Stvarno mi smeta što kasniš“, ali je velika verovatnoća da će se ta osoba osetiti napadnuto i da će početi da se brani što je već početak konflikta. A daleko su manje šanse za to ako bismo isto to rekli na primer ovako: „Zaista razumem da ti je teško da se organizuješ sa svim obavezama, jer znam koliko je meni to takođe zahtevno i zato mi smeta kada zakasniš“. Time što smo iskazali razumevanje i saosećanje na početku, osoba je „razoružana“ i možda će se pravdati ili izvinjavati, ali neće imati osećaj da je napadnuta i potrebu da se brani.
Slično ćemo postići i ako svoja osećanja stavimo na prvo mesto, pa u istoj situaciju kažemo: „Nije mi prijatno što ću ti reći da mi smeta kada zakasniš. Znam kako je kada imaš puno obaveza, jer je i meni teško da se organizujem, i baš zato mi ne prija da tebe čekam.“ ili „Zaista se osećam kao da me ne poštuješ kada zakasniš. Znam da dolaziš iz drugog kraja grada i da je gužva, i baš zato je važno da kreneš na vreme“.
Šta je još važno za veštu komunikaciju?
Sposobnost kvalitetnog slušanja je preduslov za dobru komunikaciju, a mnogi ljudi slušaju „na pola“ – malo slušaju, a malo su okupirani svojim mislima. A često se desi i da su pristrasni kad slušaju pa ono što čuju „provlače“ kroz svoje predrasude i unapred formirane stavove i mišljenja i u stvari čuju ono što žele da čuju, a ne ono što jeste. A kvalitetno slušanje je sve suprotno od toga.
Da bi neko bio vešt slušalac, potrebno je da najpre nauči da u razgovoru ne bude fokusiran samo na sebe, već da uvaži i drugu stranu. A to povlači sa sobom da se odrekne svojih predrasuda koje ga sprečavaju da ima širinu i da istu stvar može da sagleda i iz više uglova, a ne samo svog. I to je prva važna stvar.
Druga važna stvar je da treba da imaju dozu nežne znatiželje i pri tome da odbace svoja očekivanja kako neka komunikacija treba da teče i kakav ishod treba da ima. Ljudi često ulaze u razgovor sa već osmišljenim krajem i očekuju da se druga osoba složi ili to potvrdi, i kada se to ne poklopi sa onim što sagovornik očekuje, tada nastaje problem i svako vuče na svoju stranu, polovično sluša i samo čeka da progovori i kaže ono što je naumio. Zbog toga ljudi često „razgovaraju“ o istim stvarima, ponavljaju priče u krug, a ne nalaze rešenje, čak često uopšte nisu u stanju da sagledaju da se u osnovi slažu.
Vešta komunikacija je, dakle, mnogo više od izgovaranja i razumevanja reči – to je komunikacija koja vodi ka željenom cilju u kojoj postoji iskrena želja da se sagovornik zaista razume, da se prepoznaju njegova osećanja, da se uvaže njegove potrebe, da se sagleda iz njegove perspektive, a pri tom da se sve to isto zadrži za sebe i vešto se nađe rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.
Komunikacija je veština kojom bi mnogi ljudi uspešno rešili svoje konflikte, popravili svoje odnose sa ljudima u bliskom okruženju ili na poslu, imali uspešnije karijere… i uopšte bili srećniji i zadovoljniji samo kada bi se toj veštini malo posvetili.
Zato sam ja zajedno sa mojim timom za vas kreirala online program Vešta komunikacija kako bih vam pomogla da unapredite veštinu koja prožima sve aspekte vašeg života.
Kroz online program Vešta komunikacija ćete, za mesec dana i u 8 lekcija, dobiti smernice kako da jasno i precizno komunicirate svoje potrebe i emocije i kako da prepoznate tuđe potrebe i razumete dublju motivaciju, kako da prepoznate manipulaciju i izborite se s njom, kako da promenite beskorisne misaone obrasce i još mnogo toga korisnog.
Za prijavu i više detalja o online programu Vešta komunikacija kliknite ovde i dajte sebi šansu da unapređenjem jedne veštine unapredite sve segmente svog života.
Za vaše najviše dobro od ❤️
Slavica
