08
okt
2022
Većina ljudi, kada se nađu pred nečim novim i nepoznatim, se ne oseća sasvim komforno. Neki osećaju blagu nelagodu i zebnju, neki imaju tremu ili budu nervozni, neki počnu da paniče sumnjajući u sebe i strahujući da li će se dogoditi fijasko… ali bez obzira na to da li prolaze kroz blagu uznemirenost, umereni strah ili paniku, malo je onih (ako ih uopšte ima) kojima je – ako su iskreni – svejedno da li nešto rade prvi ili stoti put.
Kada smo kod iskrenosti i osećaja da nečemu nisu dorasli, da možda neće ispuniti očekivanja, da postoji šansa da neće uspeti… ljudi često dobiju savet fake it till you make it iliti na srpskom pretvaraj se (foliraj, glumi, lažiraj) sve dok ne uspeš. I tu ume da nastane problem, jer se ovaj princip često skroz nakaradno tumači.
Pogrešno tumačenje principa fake it till you make it i koliko ono može ljude da košta
Ljudi su često skloni da idu linijom manjeg otpora i da traže laka rešenja, pa se verovatno to dogodilo i sa ovim principom. Mnogi ljudi ga shvataju vrlo površno i misle da će ako glume i pretvaraju se da su srećni, da im posao cveta, da zarađuju dovoljno, da su im odnosi harmonični, da uživaju u životu… u jednom trenutku, nekom magijom, a bez njihovog truda, sve to da postane bajno jednoga dana. A neće!
Desiće se suprotno. Koliko god oni glumeli i lagali i sebe i druge, u dubini duše oni znaju da je prava slika drugačija – da nisu srećni, da im partnerski odnos škripi, da nemaju dovoljno novca koliko im je potrebno, da ih posao guši…i nezadovoljstvo će da se gomila ispod površine sve dok, kao prenaduvan balon, jednom ne pukne.
Jer kada ljudi pomisle da je ok da se pretvaraju da jesu nešto što bi voleli da budu pa počnu da pričaju kako su veliki stručnjaci za ovo ili ono, a nisu, kako su postigli mnogo toga, a nisu ni delić, kada počnu da se hvale da su bili ovde ili onde, upoznali ovoga ili onoga…oni ne samo da stvaraju lošu sliku o sebi kod drugih ljudi, već i sami sebi nanose štetu jer unižavaju sve ono što stvarno jesu postigli i gaje iluziju o sebi za koju, duboko u sebi, znaju da je samo to – iluzija.
Šta ovaj princip zaista znači i kako može da bude koristan?
Ovaj princip je na neki način prvi put spomenuo Alfred Adler, austrijski lekar, psihijatar i psihoanalitičar na početku 20. veka. On je pošao od premise da se ljudi, češće ili ređe, osećaju inferiorno, da im ponekad zafali samopouzdanja, da se osećaju neadekvatno, nedovoljno dobro u raznim situacijama – u javnim nastupima, u odnosima sa suprotnim polom, u odnosu sa autoritetima, roditeljima, u novim situacijama… – i on je osmislio psihoterapijsku vežbu koju je nazvao „ponašaj se kao da…“ Kasnije se ovaj Adlerov pristup razradio i uobličio i danas se često koristi u NLP-u kao princip „kao da“ i daje fantastične rezultate kada ljudi žele da promene neko neželjeno ponašanje ili da usvoje novo, korisno ponašanje, kada žele da reše svoje unutrašnje konflikte, da se oslobode svojih ograničavajućih uverenja ili da se pozabave onim što za njih nije korisno, a nalazi se u njima samima.
U današnjem kontekstu to bi, na primer, značilo da neko ko ima manjak samopouzdanja u, recimo, poslovnom kontekstu kada treba da održi prezentaciju, „glumi“ samopouzdanje sve dok, malo po malo, ne ojača sebe i zaista počne u tim situacijama da bude istinski samopouzdan. Ta bi osoba trebala da najpre dobro pripremi prezentaciju i time spreči eventualne greške koje bi mogle samo još više da joj srozaju samopouzdanje, zatim da vežba – pred ogledalom, pred ukućanima, pred prijateljima ili bliskim kolegama…i kada dođe trenutak same prezentacije da nastupi sa što više samopouzdanja i da odradi to što treba.
Po istom principu ljudi mogu da se izbore sa stidljivošću, sa osećajem da nisu dovoljno dobri, sa iracionalnim strahovima, sa sumnjom u sebe… sa onim što ih u njima samima koči da budu uspešniji i srećniji.
Ali ovaj princip ne može (a sigurno ne na duge staze) da ljudima obezbedi da odglume da su uspešniji nego što jesu, da imaju više znanja i veština nego što ih zaista imaju, da su postigli više nego što jesu, da imaju više kredibiliteta nego što ga stvarno imaju, da su srećniji nego što jesu, da u nečemu uživaju više nego što stvarno uživaju… i još puno toga što ljudi pokušavaju da lažiraju, a zapravo samo lažu sebe i time sebi nanose ogromnu štetu, ne radeći na onome što žele da postignu. A pri tome u dubini duše znaju da to sve nije tačno, te lažiranjem potiru sve što jeste tačno o njima kao nedovoljno, i time sebe povređuju jer se učvršćuju u uverenju da nisu dovoljno dobri, i da moraju da lažu o sebi.
Dakle, ovaj princip može da bude koristan kada ljudi žele da usvoje korisne navike, da počnu optimističnije da gledaju na život, kada žele da osnaže sebe i da poveruju da mogu da budu samopouzdani, da vrede, da imaju veru u sebe i ovaj princip im može biti podrška da to brže steknu. Ipak, fake it till you make it nije samo po sebi dovoljno, mora nešto i da se uradi da bi se ta promena ostvarila, da bi se uspeh zaista živeo, a ne samo glumeo.
Postoje brojni načini da ljudi zaista ostvare uspeh – neki su spori, neki su brzi i efektni i upravo takve fenomenalne i korisne načine možete da naučite na našem Power Life Design-u, dvodnevnom treningu koji sam osmislila tako da možete da naučite moćne metode kojima i vi možete da napravite promene koje želite u bilo kojoj oblasti života.
U Power Life Design-u pažljivo odabrane tehnike će vam pomoći da svoje želje i snove pretočite u fascinantnu viziju, konkretne i inspirativne ciljeve, da napravite plan za celu narednu godinu i da krenete u akciju (više o tome pročitajte ovde).
Prijavite se na Power Life Design i ne dozvolite da vam još jedna godina prođe u nezadovoljstvu. Iskoristite ovu fantastičnu priliku koju imate samo jednom godišnje da se, uz moju podršku, ohrabrite i napravite prvi, možda i najvažniji korak, ka životu u kome vas ništa ne sprečava da budete srećniji i ispunjeniji.
Za vaše najviše dobro od ❤️,
Slavica
