VEŠTA KOMUNIKACIJA KAO LEK ZA LOŠE ODNOSE

Ponekad ljudi budu ganuti darežljivošću neke osobe, kada na primer dobiju neki sjajan savet, ili priliku za posao, ili pomoć sa nekim teškim zadatkom…i sve to ne očekujući ništa zauzvrat. A nekad se dogodi da budu zatečeni time da ih neko iskoristi, ili da uopšte ne uvažava njihove potrebe, ili se ponaša sebično…
 
Reč je o krajnostima, ali ipak postoje i oni ljudi koji uvek grabe samo za sebe, kao i oni koji uvek samo daju.
 
Adam Grant, organizacioni psiholog, najmlađi redovni profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji i jedan od vodećih naučnika u oblasti međuljudskih odnosa, je u svojoj knjizi „Daj i uzmi“ predstavio ove krajnosti, i na osnovu istraživanja, a kroz mnoštvo primera, pokazao kako dominantno uzimanje ili dominantno davanje utiču na postizanje uspeha, zašto „dobri momci“ pobeđuju i kakav je njihov doprinos za druge. Nije lako sumirati ovoliko bogato štivo, ali ukratko Adam Grant to prikazuje ovako.
 
Uzimaoci su egocentrični i fokusirani samo na korist koju mogu da imaju od drugih. Ne brinu mnogo o tuđim potrebama i gde god da se nađu, glavna preokupacija im je da za sebe prigrabe što više novca, divljenja, statusa… Često su dominantni i koriste agresivan govor kako bi druge uverili u nešto, a ne libe se da besramno laskaju onima koji su iznad njih po statusu ili položaju.
 
Oni svet vide kao poligon za stalno nadmetanje, a život je nemilosrdna igra u kojoj uzimaju sve ono što žele. Drugima pomažu samo onda kada imaju ličnu korist koja prevazilazi cenu koju plaćaju. Međutim, pre ili kasije većina ovakvih ljudi doživi debakl jer u nekom trenutku drugi ljudi požele da se udalje od njih i ne žele više da imaju veze sa njima.
 
To se, na primer, dogodilo naučniku Jonas-u Salk-u koji je, uz pomoć svog istraživačkog tima, drugih naučnika i profesionalaca iz oblasti medicine, razvio polio vakcinu. Na pres konferenciji na kojoj je saopštio to dostignuće, Salk je „propustio“ da se zahvali svima onima koji su sa njim radili i time je neke članove uznemirio do suza. Na kraju mu se sebičnost obila o glavu – nikada nije primljen u Nacionalnu Naučnu Akademiju, iako mnogi koji su istraživali polio jesu, i nikad nije dobio Nobelovu nagradu.
 
Slično je prošao i čuveni arhitekta Frenk Loyd Wright koji je takođe imao reputaciju čoveka koji grabi samo za sebe. On svojim pomoćnicima nije plaćao i primoravao ih je da njega potpisuju na svojim radovima. I još šokantnije, kada je njegov sin radio za njega i tražio da bude plaćen za svoj rad, Wright mu je ispostavio račun za sve njegove životne troškove od detinjstva, a koje je on platio. Jedan od Wright-ovih klijenata je čak izjavio da mu je bilo draže da unajmi nekoga od Wright-ovih pomoćnika nego njega lično zbog nepoštovanjna koje je pokazivao prema svojim zaposlenima. Sve to je uticalo na propadanje njegovog biznisa.
 
Druga krajnost su davaoci – oni koji nemaju granicu u davanju. Njih pokreće želja da pomažu drugima i da doprinose uspehu grupe, a njihova glavna osobina je da uglavnom daju mnogo više nego što mogu da dobiju. Oni veoma galantno dele svoje znanje i poklanjaju svoje vreme. Njihov glavni fokus je da kreiraju vrednost za druge, a da li će ta njihova pomoć biti uzvraćena, to im nije važno ili na to gledaju kao na bonus. Iz perspektive ovakve osobe, pomaganje drugim ljudima je nagrada samo po sebi jer čini da se istovremeno i oni osećaju dobro.
 
Znate li ko je George Meyer? On pisac u seriji The Simpsons koji je dobio Emmy nagradu za svoj rad i pravi je primer nekoga kome lična korist dolazi nakon opšteg dobra. On je stalno ohrabrivao druge pisce da koriste njegove ideje i nikada nije tražio ništa zauzvrat. Iako je dao svoj doprinos u preko 300 epizoda, potpisan je na samo 12. Ipak, njemu je daleko draže bilo da vidi kako serija doživljava uspeh nego da on za sebe prigrabi zasluge. On je takođe izmislio reč „meh“ kao uzvik dosade koji je u seriji prvi izgovorio i koristio Bart i ta se reč danas nalazi u rečniku. Meyer-u to nije bilo toliko važno da je čak i zaboravio da je on smislio tu reč, a kamoli da položi prava na nju. Uspeh serije je zaista bio njegov jedini cilj.
 
Iako Meyer nije stekao velika javna priznanja, dobio je ono što je želeo. Međutim, često se dešava da darežljivi ljudi dobiju velika priznanja i dođu na visoke pozicije.
 
Pre nego što je postao predsednik, Abraham Lincoln je odustao od trke za Senat i prepustio pobedu svom konkurentu Lyman-u Trumbull-u. Lincoln se povukao zbog toga što su i on i Trumbull imali isti cilj – da ukinu ropstvo, a Lincoln je verovao da Trumbull ima veće šanse za pobedu. Ukidanje ropstva je za Lincoln-a bilo značajnije od ličnog napredovanja. Kasnije mu se Trumbull odužio tako što je postao Lincoln-ov zastupnik kada se ovaj ponovo kandidovao za Senat.
 
Malo savremeniji primer kako fokusiranje na veće dobro na kraju bude korisno i darežljivim ljudima, iako im to nije glavni cilj, je nesebičnosti Jason-a Geller-a iz Deloitte Consulting-a. Geller je osmislio sistem za upravljanje informacijama kako bi sakupljao i čuvao informacije tako da mu budu od koristi i podelio ga sa svojim kolegama u nadi da će to čitavoj kompaniji pomoći da bolje posluje. Ova darežljivost je ostavila veoma veliki utisak na njegove nadređene koji su ga ubrzo unapredili u partnera – jednog od najmlađih u Deloitte-u.
 
Negde između onih koji samo daju i onih koji samo uzimaju su ljudi koju teže jednakoj, fer razmeni sa drugima.
 
„Ja ću uraditi nešto za tebe ako ti uradiš nešto za mene“ je glavna krilatica ljudi koji teže fer razmeni. Oni se trude da daju onoliko koliko dobijaju i mogu se često videti kako, na primer, prave dogovore sa svojom decom oko, recimo, košenja travnjaka ili kako pitaju prijatelja da im uzvrati uslugu time što će, na primer, da ih odveze na aerodrom. Za razliku i od davalaca i od primalaca, ovakvi ljudi žele da budu fer, da svi budu jednaki i da svi dobijaju, a ne samo neki.
 
Njima je neprijatno kada nešto nije u balansu pa će, ako pomognu nekome, očekivati da im usluga bude uzvraćena. U suprotnom se mogu osećati uznemireno. Isto važi i obrnuto – ako neko njima učini neku uslugu, oni će se osećati obaveznim da toj osobi pomognu što pre je moguće.
 
Najveći broj ljudi spada u ovu grupu zbog toga što ravnoteža većini deluje fer, a razmena logičan način funkcionisanja sa drugim ljudima, naročito u poslovnom kontekstu gde ljudi pomažu jedni drugima razmenjujući veštine i znanja. Nekad malo više daju, nekad malo više uzimaju ali se trude da održe ravnotežu.
 
Koliko daju, a koliko uzimaju zavisi od toga ko je osoba prekoputa. Nedavno je sprovedena jedna studija u kojoj je napravljena takva situacija da navijači Manchester United-a naiđu na osobu koja se „povredila“ dok je trčala. Rezultat je bio sledeći – ako je ta osoba nosila dres Manchester United-a, 92% navijača je stalo da mu pomogne. Ali taj procenat bi spao na 33% ako je trkač nosio neku običnu majicu. Dakle, skloniji smo da dajemo onima koji su nam po nečemu slični.
 
Iako je većna ljudi negde na sredini, dešava se da budu u kontaktu i sa davaocima i sa uzimaocima. I koliko god ovi prvi imali dobre i plemenite namere, njihovo preveliko davanje može da bude opterećenje i da nameće obavezu da se nešto uzvrati. Sa ovima drugima je konstantno teško jer, ako ništa drugo, ljudi se osećaju iskorišćeno i zanemareno. Jedan od najefikasnijih lekova je komunikacija.
 
Asertivna komunikacija može da bude veoma efektna, međutim nedavne studije pokazuju da empatična komunikacija može da bude još efektnija. Empatična komunikacija podrazumeva fokusiranje na drugu osobu – kada se, na primer, traži savet ili postavljaju pitanja. Umesto dominantne komunikacije koja često podstiče otpor, ovaj blaži pristup ima neverovatan efekat uveravanja.
 
Komunikacija je jedna od ključnih veština za uspeh i sreću, a mnogi ljudi je neopravdano zanemaruju. Na sreću, ona se može učiti i razvijati. Zato smo mi za vas kreirali Online program Vešta komunikacija kako bismo vam pomogli da unapredite svoje komunikacijske veštine i time unapredite ili održavate svoje odnose kako privatno, tako i na poslu.
 
Online program Vešta komunikacija traje mesec dana i sastoji se od 8 video lekcija, pratećih materijala i radnih listova koji će vam pomoći da naučite kako da jasno i precizno komunicirate, kako da slušate „između redova“, kako da prepoznate i jasno iskažete svoje emocije, kako da prepoznate i svoje ali i tuđe potrebe, kako da prepoznate manipulaciju i da se zaštitite…i još mnogo toga korisnog (kliknite ovde da saznate više detalja).
 
Najveći deo života provodimo komunicirajući i važno je da ta komunikacija bude dobra. Prijavite se i naučite kako da budete vešt komunikator.
 
Za vaše najviše dobro od ❤️
 
Slavica